Зашто волим (к)убунту?

Зато што ми даје слободу избора и зато што ми је заједница убунту корисника окупљена на форуму Убунту-Србија показала да убунту корисник НИКАДА није сам.

Идеју да напишем текст о мом искуству са овим оперативним системом, односно са слободним сифтвером у целини, нашла сам у акцији #BudiUbuntu.


Мој први сусрет са линуксом био је још на факултету (давне ’97). Био је то Red Hat и први почеци графичког радног окружења за линукс. Имала сам дивну прилику да се тада до детаља упознам са линуксом, али мени је било важније да четујем и гајим виртуелна пријатељства.

После тога годинама нисам била у прилици да се сретнем са линуксом. Силом прилика користила сам Windows XP, зато што су то сви око мене користили. Нисам користила ниједан антивирус, и неким чудом сам успела да избегнем проблеме са вирусима.

А онда сам се удала. Рачунар и даље под Windows-ом XP. Све док муж и ја нисмо одлучили да, поред Windows-a пробамо и нешто друго. Препоручили су нам (к)убунту и дуал бут инсталацију. Сам оперативни систем (тада је била верзија 8.10) ми је деловао солидно, али нисам успела да оспособим везу са интернетом (у питању је био неки ADSL модем који нисам успела да подесим, и поред бескрајног труда неколико људи са већ помињаног форума. Барем сам научила да користим команде у текстуалном режиму рада), тако да је рачунар чешће радио под Windows-ом.

У међувремену смо набавили ADSL рутер. Дошло је време за генерално чишћење хард диска. Однели смо код људи који су нам и препоручили (к)убунту. Поново смо хтели дуал бут. Не знам како је у комбинацију дошао Windows 7. Дали смо им списак фолдера који МОРАЈУ бити сачувани (између осталог, зато је рачунар и однесен код њих). Претпостављате – нестали су неки нама веома важни подаци. Windows 7 је био покренут 2 или 3 пута. Из простог разлога – није нам се свиђало како ради. Сада је (к)убунту радио одлично, веза са интернетом је била супер, и почело је наше вишегодишње дружење са њим.

Било је проблема, наравно, али сам увек имала друштво на форуму које ми је здушно помагало да проблеме решим. Прошла сам сама (односно са друштвом са форума) инсталацију (к)убунту-а, партиционисање дискова, препакивање података и прављење нових партиција које нама одговарају, избацивање дуал бута – већ 2 године на нашем рачунару постоји САМО један оперативни систем, повезивање два рачунара, излазила на крај са разним „чудним“ порукама које се појављују приликом подизања система, када нешто крене наопако… Сада знам да је инсталациони диск у ствари live CD који омогућава да се оперативни систем подигне са CD-а, што мени обезбеђује везу са интернетом и форумом, а тада су сви проблеми решени.

Оно што је мени најлепше на (к)убунту-у је чињеница да постоји толико различитих програма за исте ствари. Ако један не задовољава СВЕ моје захтеве, пробам други, трећи… један ће ми сигурно одговарати. Заиста ми нуди слободу избора у свему.

Инсталирање софтвера на (к)убунту-у може се обавити на више начина:

– на интернету постоје ризнице програма који су тестирани и припремљени за инсталирање на (к)убунту-у. Међу инсталираним системским програмима постоји и програм помоћу којег се претражују те ризнице, одаберу програми које желимо да инсталирамо и покренемо инсталацију. Све ово је могуће, наравно, и из текстуалног режима рада, али обичнији корисници углавном више воле овај начин

– постоје програми који се не налазе у ризницама. За такве програме постоје два начина инсталације, а на сајту програма увек се налази детаљно објашњење како треба инсталирати:

1. готов пакет (слично као инсталација на Windows-у). Скине се тај фајл и покрене. Овај пакет садржи податке о свим зависностима, односно о свим програмима који су неопходни за исправан рад програма, па ако нису инсталирани он и њих преузме са интернета и инсталира.

2. изворни код – потребно је направити извршну верзију програма. Овај начин обично користе напредни корисници, мада је за поједине програме ово једини начин инсталације. Срећом, таквих програма је јако мало.

Иначе, за било који начин инсталације софтвера да се одлучите, неопходне су вам администраторске привилегије. Системске фајлове може отворити (и евентуално мењати) само администратор. Обичан корисник их, евентуално, може видети. Не може чак ни да их обрише!

И још једна веома важна ствар везана за сам оперативни систем: омогућава приватност података чиме је могуће остварити прави вишекориснички рад где сваки корисник има своје податке којима остали корисници НЕ МОГУ приступити (осим ако им он то не дозволи).


Уколико се питате због чега је оно к увек у загради ево и објашњења: убунту и кубунту су у основи исти оперативни систем (језгро им је исто), разликују се у графичком окружењу. Сви програми раде на оба оперативна система, али су неки прилагођени радном окружењу gnome (unity) а то је оперативни систем убунту, а неки су прилагођени за рад у радном окружењу KDE – кубунту. Постоји још неколико варијанти овог оперативног система: xubuntu – још једно графичко окружење, edubuntu – намењен раду у школама…

Поред наша два рачунара у кући (рачунар и лаптоп) убунту заједници придодала сам још два корисника: колегиница мога мужа којој сам на лаптоп инсталирала убунту и задовољна је са њим, и моја мама која, додуше, има дуал бут, али само да би се она осећала сигурније, а већ скоро годину дана уопште не користи windows.

Према убунту филозофији човек може да постане човек само кроз друге људе. У смислу оперативних система, ако се рачуна број људи којима приближимо убунту оперативни систем ја сам на добром путу да то постанем човек, јер сам већ двоје људи привукла убунту-у.

Ако имате питања питајте слободно, ако знам да одговорим – одговорићу 🙂


Кога убунту оперативни систем интересује или само жели да се мало боље упозна ево серије текстова о убунту оперативном систему:

UBUNTU ZA POČETNIKE #1 – UVOD U LINUX
UBUNTU ZA POČETNIKE #2 – INSTALACIJA
UBUNTU ZA POČETNIKE #3 – RAD U NOVOM OKRUŽENJU
UBUNTU ZA POČETNIKE #4 – DUAL BOOT
UBUNTU ZA POČETNIKE #5 – TERMINAL
UBUNTU ZA POČETNIKE #6 – PROGRAMČIĆI
UBUNTU ZA POČETNIKE #7 – WINE
UBUNTU ZA POČETNIKE #8 – QUETZAL QUANTAL

5 thoughts on “Зашто волим (к)убунту?

  1. I ja sam jedan od linux korisnika sa skoro istim mukama sa kojima si se ti sretala. Jedna razlika je u tome što sam ja dual boot izbacio kad sam kupio novi računar (pre sedam godina). Prvi linux bio je OpenSuSE 9.2, nisam na njemu imao internet, jer tad sam imao dial up, a znaš i sama da za dial up internet linux traži hardverski umesto softverskog modema…

    Probaj da umrežavaš linux i windows. Čisto da bi znala. Ja sam morao iz nužde – brat je windowsovac i njemu nije jasno „zašto kad postoji jedno neko traži drugo?“ Ne zna on šta je to kad neko voli kompjutere.. 🙂 Pa ummrežavanje linuxa, windowsa i deljenje štampača jednog sa drugim pomoću Samba servera (jer drugačije ne može)… Čitava jedna kategorija na blogu mi se zove zoon computeron, a tekst iz dva dela Vraćam dug je zahvalnost svima koji su mi pomogli da uđem u linuks i njime ovladam. Ima i tekstova kako sa svog brata pacifikovao prema linuxu… Ukratko, ovo svima kojima prestavljam linux kažem: „Linux je dobar sliga, ali zao gospodar“. I mnogo volim da linux drugim ljudima prevodim iz „stanja gospodara“ u „stanje sluge“.

    Ako ti se čini da je komentar dug, mogu ja na ovu temu i više. 🙂

    • Хвала на читању и коментару…
      За умрежавање линукса и windows-а знам да треба користити самбу, али то још увек нисам испробала. Умрежавала сам наша два рачунара, па је и ту било петљанције 😉
      Ја сам мој линукс довела у стање слуге и то сматрам успехом 🙂
      Што се тиче твојих текстова, прочитаћу чим нађем мало времена…
      Иначе, коментар уопште није дуг, волим да прочитам искуства и мишљења других на ову тему 🙂

Постави коментар