Употреба структура

Структуре представљају типове које дефинише програмер. Подаци структурних типова се сматрају појединачним подацима, без обзира на њихову сложеност. Подаци међусобно једнаких структурних типова могу међусобно да се додељују помоћу оператора за доделу вредности =. Тиме се целокупни садржај изворишног податка ископира у одредишну променљиву, поље по поље. Не смета ако се међу пољима налазе и низови! (за разлику од „обичних“ низова, који нису део структуре, које треба копирати елеменат по елеменат, у for циклусу). Адреса структурне променљиве може се добити оператором &. Такође могу да се дефинишу и подаци који су показивачи на структуре. За приступ показиваним структурама користи се оператор *. Наставите са читањем

Advertisements

Структуре

Структуре су сложени типови података који се састоје од одређеног броја елемената. Елементи структура називају се поља структура, могу да буду међусобно различитих типова и обележавају се идентификаторима. Да би се приступило пољу структуре, потребно је навести и идентификатор структуре чијем пољу жели да се приступи. Наставите са читањем

IP адресирање

У Интернету, као и свакој другој мрежи, сваки рачунар мора да има своју јединствену адресу – IP адресу. Постоји више верзија IP протокола, а данас се најчешће користи верзија IPv4. IP адреса се налази у заглављу IP пакета и садржи адресу мреже у којој се рачунар налази и адресу рачунара. Рачунари који су повезани у више мрежа имају више IP адреса, по једну у свакој мрежи. Наставите са читањем

Повезане листе

Повезана листа је структура података чији су елементи уређени линеарно. Али, за разлику од низа, чије линеарно уређење је одређено низом индекса, код повезане листе је уређење одређено показивачем у сваком од објеката.
Листе су врло распрострањене у програмирању – листа догађаја, листа порука, представљање полинома,…
Листа може бити једноструко, двоструко повезана. Може бити сортирана или не, може бити кружна или не. Наставите са читањем

Динамички низови

Динамичка додела меморије омогућава рад са низовима управо онолике величине колико елемената је потребно да садрже датог момента. То је могуће захваљујући чињеници да показивач на неки тип података може да показује не само на меморијски простор величине једног таквог податка, већ на простор произвољне величине. Изразима адресне аритметике примењеним на показивач тај простор се издели на елементе величине једног податка посматраног типа. На пример са Наставите са читањем