Пример креирања класе

Да бисмо у програмском језику C# радили са класама потребно је најпре покренути пројекат – конзолну апликацију. Нашем пројекту додајемо класу како би и класа и главни програм имали исти namespace. Када креирамо класу у Visual Studio-у, то се ради преко Solution Explorer-a: десним кликом миша на назив пројекта, затим на Add и на Class. Тиме се отвара нови језичак са именом фајла у коме је смештена класа, а у списку фајлова нашег пројекта појављује се и наша класа. Наставите са читањем

Примери класа

Пре него што наставимо са причом о класама, урадићемо неколико примера, да видите како то изгледа. Ови једноставни примери претпостављају да су и класа и главни програм смештени у једном фајлу. Касније ћемо видети како се у развојном окружењу Microsoft Visual Studio дефинишу класе. Наставите са читањем

Низови

Низ је сложени тип податка. Представља “скуп” података истог типа. Сваки од појединачних података унутар низа назива се елеменат низа и може му се приступити на основу његовог редног броја у низу. Низ се описује помоћу имена низа (заједничко је за све елементе низа, а сваки елеменат поред имена низа има и свој редни број), типа променљиве елемената низа и величине низа, односно броја елемената низа. Наставите са читањем

Модуларно програмирање – задаци

1. Написати програм који претвара правоугле координате у поларне. Применити модуларно програмирање и глобалне променљиве.

/* podaci.h - globalni podaci u zasebnoj datoteci + deklaracija funkcije */
double x,y,r,fi; /*definicija globalnih podataka*/
void polar ();
/* funkcija.c - definicija funkcije u zasebnoj datoteci*/
#include"podaci.h"
#include
extern double x,y,r,fi; /* deklaracija globalnih podataka*/
void polar ()/*definicija funkcije*/
{
	r=sqrt(x*x+y*y);
	fi=(x==0&&y==0)?0:atan2(y,x);
}
/* glavni program u zasebnoj datoteci */
#include"podaci.h"
#include
extern double x,y,r,fi; /* deklaracija globalnih podataka*/
void polar (void);/*deklaracija (prototip) funkcije - ne mora, ali nije greska ako se i ovde deklarise */
int main()
{	while(printf("x,y?"),scanf("%lf%lf",&x,&y),x!=1E38)
	{	polar();/* kada koristimo globalne promenljive funkcja polar nema parametre, zato sto su podaci koje ona koristi – globalne promenljive */
		printf("r,fi=%f, %f\n",r,fi);
	}
	return 0;
}

2. Формирати програмски модул који израчунава реципрочну вредност броја (1/x) и n-ти степен броја x. У главном програму израчунати formula

/* funkcije.h */
float rec (float x);
float xn (float x,int n);
/* funkcije.c */
float rec (float x){return 1/x;}
float xn (float x,int n)
{
int i;float f=1;
for(i=1;i<=n;i++)f=f*x;
return f;
}
/* glavni program */
#include 
#include "funkcije.h"
int main()
{
    int i,n;float x,s=1;
    printf("unesi x i n");scanf("%d%f",&n,&x);
    for(i=1;i<=n;i++)s=s+rec(i*x);
    printf("s=%f",s);
    return 0;
}

3. Применом програмског модула из претходног задатка у главном програму израчунати formula1

/* glavni program. Ostali fajlovi se dodaju u projekat pomocu Add files to project */
#include 
#include "..\recxnan\funkcije.h" /*ovde navodimo putanju do fajla! */
int main()
{
    int i,n;float x,s=1;
    printf("unesi x i n");scanf("%d%f",&n,&x);
    for(i=1;i<=n;i++)s=s+rec(i*xn(x,i));
    printf("s=%f",s);
    return 0;
}

4. Применом програмског модула из претходног задатка у главном програму израчунати вредност израза formula2

/* glavni program. Kao i u prethodnom zadatku, i ovde fajlove programskog modula treba dodati pomocu Add files to project */
#include 
#include "..\recxnan\funkcije.h" /*ovde navodimo putanju do fajla! */

int main()
{
    float x,a,b,c,y;
    printf("unesi x,a,b,c");scanf("%f%f%f%f",&x,&a,&b,&c);
y=a*xn(x,4)+b*xn(x,2)+c;
printf("y=%f",y);
    return 0;}

показивач this – решени задаци

1. Написати на језику C++ класу углова задатих у радијанима. Предвидети:

  • стварање угла на основу задатог броја радијана (подразумевано 0)

  • стварање угла на основу задатог броја степени, минута и секунди

  • дохватање величине угла у радијанима

  • дохватање делова угла (целобројне степене, минуте и секунде) и то одвојено и одједном

  • додавање вредности другог угла текућем углу

  • множење угла реалним бројем

  • читање угла са главног улаза и писање на главном излазу у радијанима и у степенима

Написати на језику C++ програм који прочита два угла, израчуна њихову средњу вредност и испише добијени резултат. Наставите са читањем