Употреба структура

Структуре представљају типове које дефинише програмер. Подаци структурних типова се сматрају појединачним подацима, без обзира на њихову сложеност. Подаци међусобно једнаких структурних типова могу међусобно да се додељују помоћу оператора за доделу вредности =. Тиме се целокупни садржај изворишног податка ископира у одредишну променљиву, поље по поље. Не смета ако се међу пољима налазе и низови! (за разлику од „обичних“ низова, који нису део структуре, које треба копирати елеменат по елеменат, у for циклусу). Адреса структурне променљиве може се добити оператором &. Такође могу да се дефинишу и подаци који су показивачи на структуре. За приступ показиваним структурама користи се оператор *. Наставите са читањем

Advertisements

Структуре

Структуре су сложени типови података који се састоје од одређеног броја елемената. Елементи структура називају се поља структура, могу да буду међусобно различитих типова и обележавају се идентификаторима. Да би се приступило пољу структуре, потребно је навести и идентификатор структуре чијем пољу жели да се приступи. Наставите са читањем

Повезане листе

Повезана листа је структура података чији су елементи уређени линеарно. Али, за разлику од низа, чије линеарно уређење је одређено низом индекса, код повезане листе је уређење одређено показивачем у сваком од објеката.
Листе су врло распрострањене у програмирању – листа догађаја, листа порука, представљање полинома,…
Листа може бити једноструко, двоструко повезана. Може бити сортирана или не, може бити кружна или не. Наставите са читањем

Динамички низови

Динамичка додела меморије омогућава рад са низовима управо онолике величине колико елемената је потребно да садрже датог момента. То је могуће захваљујући чињеници да показивач на неки тип података може да показује не само на меморијски простор величине једног таквог податка, већ на простор произвољне величине. Изразима адресне аритметике примењеним на показивач тај простор се издели на елементе величине једног податка посматраног типа. На пример са Наставите са читањем

Динамички подаци

Наредбама за дефинисање података које смо до сада користили врши се статичка додела меморијског простора. То подразумева да се у време превођења програма зна тачан број података који ће бити коришћени у току извршавања програма.

У случају низова, потребно је знати њихову величину, тј. тачан број њихових елемената. С обзиром да се број обрађиваних података обично мења од извршавања до извршавања програма, низови се у статичком окружењу дефинишу очекиваним највећим бројем елемената. То доводи до непотребног утрошка меморије у већини случајева, као и до опасности да у ретким случајевима изузетно великог броја података обрада буде немогућа.

Део меморије у који се смештају статички дефинисани подаци назива се статичка зона меморије. Наставите са читањем