Подмрежно адресирање

Нагли пораст броја корисника Интернет протокола четврте генерације, у последње две деценије, указао је на то да класе IP адреса представљају превише грубу поделу адресног простора. Најчешће кориштена класа C није се показала оптималном за адресирање (у пракси све чешћих) мрежа од свега неколико рачунара, јер се на тај начин непотребно заузимало и до 252 од 256 мрежних адреса. Такође, овом класом нису могле да се адресирају ни мреже које су бројале нешто преко 254 члана. У тим случајевима морала се користити класа Б са којом се јављало непотребно заузимање и до 65.279 од 65.536 мрежних адреса. Због оваквог, неоптималног трошења адреса Интернет протокола, 1993. године, дефинисан је модел бескласног међудоменског рутирања, односно бескласног одређивања величине мреже – Classless Inter-Domain Routing, CIDR. У свакодневној употреби за ово бескласно адресирање користи се назив подмрежно адресирање. Наставите са читањем

Advertisements

DNS

Рутери имају табелу са адресама свих рачунара у својој мрежи и адресе СВИХ мрежа које су повезане у дати скуп мрежа. Свако поље у табели садржи адресу једне мреже и адресу следећег скока, односно адресу следећег међучвора ка тој мрежи. При сваком скоку чвор који прослеђује оквир мора у његово заглавље да унесе физичку (MAC) асдресу следећег чвора. Ова операција обавља се у слоју приступа TCP/IP модела (односно у MAC подслоју слоја везе OSI модела). Наставите са читањем

IP адресирање

У Интернету, као и свакој другој мрежи, сваки рачунар мора да има своју јединствену адресу – IP адресу. Постоји више верзија IP протокола, а данас се најчешће користи верзија IPv4. IP адреса се налази у заглављу IP пакета и садржи адресу мреже у којој се рачунар налази и адресу рачунара. Рачунари који су повезани у више мрежа имају више IP адреса, по једну у свакој мрежи. Наставите са читањем

Слој транспорта

Слој транспорта обавља услугу за слој изнад себе, тако што се бави протоком порука између два крајња чвора. Исто као и у OSI транспортном слоју и овде се слање поруке посматра у целини, а не пакет по пакет. У овом слоју дефинисана су два транспортна протокола: TCP и UDP. Наставите са читањем