Историјат развоја концепта виртуелизације

Појам виртуелна машина, као термин, први пут је употребила фирма IBM (International Business Machines Corporation) у оквиру пројекта M44/44X . Главна машина је била IBM 7044 (M44) и неколико симулираних 7044 виртуелних машина које су заједно користиле хардвере и софтвере, као и виртуелну меморију у служби мултипрограмирања. Такав централни систем подржавао је истовремено извршавање већег броја програма. Ако се осврнемо на чињеницу да је хардверска опрема у то време била веома скупа, виртуелизација као решење је доносила значајно смањење финансијских трошкова.

IBM је једна од фирми која је дала највећи допринос у развоју технологија виртуелизације. Први CTSS (Compatible Time Sharing System) системи развијени су управо на њиховим рачунарима. Пошто је овај систем омогућио дељење хардвера рачунарског система међу различитим корисницима (људи или програма), више различитих задатака могло се обављати истовремено. То је представљало значајан помак у погледу функционалности.

IBM је наставио са развојем рачунара чији је хардвер подржавао виртуелне системе као и одговарајуће виртуалне платформе. Неки од тих система били су CP-40 систем за IBM 360/40 рачунаре, CP-67 систем за IBM 360/67 рачунаре итд. IBM-ове виртулене машине симулирале су IBM-ов хардвер, идентичан оном на којем су покретане.

Virtual Machine Monitor интерфејс се извршавао директно на хардверу. IBM-ов VM/370 са краја 60-их година најсличнији је савременој виртуелизацији. Основна идеја је била да на једном рачунарском систему истовремено раде различите врсте оперативних система. Савремена виртуелизација довела је до тога да скупове маинфраме система замене рачунарски системи.

Деведестих година двадесетог века виртуелизација се примарно користила у сврху креирања окружења крајњег корисника (end-user environments). Када су IT администратори желели да представе нови софтвер, прво је било потребно проверити његове перформансе на Windows NT или на Unix машини. Тада су биле коришћене технологије виртуализације како би се креирала различита корисничка окружења.

Са предностима x86 архитектуре и јефтиним PC рачунарима виртуелизација је почела да пада у заборав. Поновну популарност стекла је захваљујући оснивачима VMWare-а. Деведесетих година VMWare је развио првог хипервизора или virtual machine monitor (VMM) намењеног x86 архитектурама и на тај начин посејао семе данашњег виртелног бума.

Виртуелизација представља један од кључних инструмената којима се служи Cloud computing (рачунарство у облаку). Рачунарство у облаку представља испоруку рачунарских ресурса и складишних капацитета као услугу за крајње кориснике преко мреже, најчешће Интернета. Крајни корисници приступају апликацијама у облаку преко веб прегледача или десктоп апликације на мобилном телефону, док се софтвер и кориснички подаци налазе на серверима на удаљеној локацији. Појава рачунарства у облаку као пословног концепта и термина везује се за почетак 2000-тих, а његов значајнији развој и прихватање од стране шире информатичке заједнице десио се тек у последњих десетак година. Рачунарство у облаку се сматра последњим кораком у развоју виртуелизације.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s