Фолдери

Фолдер (directory, директоријум) се може поједностављено замислити као табела са списком фајлова које „садржи“. Организација фолдера и фајлова се може реализовати на много начина.

Фајл систем би требало да омогући неколико основних операција над фолдером:

  • Креирање;

  • Брисање;

  • Излиставање свих фајлова у фолдеру;

  • Додавање новог фајла;

  • Брисање фајла.

Организација фолдера

Организација фолдера – један ниво

Најједноставнији приступ организације фолдера подразумева да постоји један корени (root) фолдер у којем се налазе сви фајлови. На првим рачунарима са мало фајлова ово је било прихватљиво, поготово што су ти системи били једнокориснички.

slika18-1

Организација са једним кореним фолдером

Иако једноставан за имплементацију, овакав приступ је врло ограничен јер два фајла не могу имати исто име. Сваки корисник, или апликација, би морао пре креирања фајла да провери да ли фајл са тим именом већ постоји и да, ако је то случај, одабере друго име.

Организација фолдера – два нивоа

Организација на два нивоа представља унапређење које подразумева да се сваком кориснику додели посебан фолдер. Оваква структура има два нивоа, први фолдер је корени, а унутар њега су фолдери за сваког корисника:

slika18-2

Организација фолдера у два нивоа

Иако је ово боље решење од претходног решења са једним нивоом, неки проблеми су „наслеђени“. Наиме, један корисник може имати велики број фајлова, и тражење новог имена за сваки нови је неприхватљиво. Са друге стране, сваки корисник је изолован ако му се не дозволи да приступа фолдерима других корисника.

Организација фолдера у структуру стабла

Природно унапређење, генерализација претходне идеје, представља приступ организације фолдера у структуру стабла (дрвета), тако да сваки фолдер може садржати фајлове али и друге фолдере, без ограничења дубине. При томе, сваки фајл има јединствену путању, од кореног фолдера до самог фајла и мора имати јединствено име само у последњем фолдеру којем припада. Већина модерних фајл система је организована на овакав начин.

slika18-3

Организација фолдера структуром стабла

Важно је приметити да је фолдер у ствари фајл који има структуру дефинисану фајл системом. На пример, сваки фајл може имати један бит на почетку који говори оперативном систему да ли је то фолдер или обични фајл. У случају да је у питању фолдер, оперативни систем ће бити у могућности да прочита његов садржај, тј. листу фајлова које садржи.

Права приступа

Фајлове треба заштитити од неовлашћеног приступа. Права приступа (access permissions) представљају права која корисник може да оствари над фајлом. Заштита података на већини система заснива се на контролисаном приступу подацима који се остварује кроз права приступа. Када су у питању једнокориснички системи, механизам заштите се може реализовати веома једноставно, јер се цео систем може закључати шифром чиме је сигурност обезбеђена. Код вишекорисничких система, ствар је мало компликованија, јер најчешће није циљ изоловати кориснике тиме што би свако имао приступ само својим фајловима, већ треба омогућити флексибилнији механизам који би одређеним корисницима одобравао приступ, а другима не.

Над фајловима и фолдерима најчешће се дефинишу следећа три типа приступних дозвола:

  • Дозвола за читање;

  • Дозвола за писање;

  • Дозвола за извршавање.

На слици су приказана права приступа код оперативног система Windows:

slika18-4

Права приступа – Оперативни систем Windows

Важно је напоменути да ове дозволе често немају исто значење када се примењују на фајлове и фолдере. Наиме, дозвола за читање у случају фајла подразумева да корисник може да приступа подацима фајла и да их чита док код фолдера ова дозвола омогућава излиставање ставки које он садржи. Такође, дозвола за писање када су фајлови у питању дозвољава додавање нових података, а код фолдера се односи на додавање и брисање фајлова и подфолдера који се у њему налазе. Дозвола за извршавање омогућава кориснику да изврши фајл (ако тај фајл представља програм), док је код фолдера неопходна за друге дозволе односно, у зависности од система, без ње се не могу применити неке дозволе.

Проблем приступа се може решити тако што ће се за сваки фајл одржавати листа свих корисника са њиховим дозволама. Тиме се постиже највећа флексибилност, јер се за сваког понаособ могу дефинисати права. Међутим, корисника може бити пуно, и одржавати њихову листу за сваки фајл није погодно.

На слици су приказана права приступа код оперативног система Linux:

slika18-5

Права приступа – Оперативни систем Linux

Други приступ подразумева да се сви корисници поделе у групе на основу задатака које извршавају. Из угла фајла, корисници се могу сврстати у три групе: власник, чланови групе и остали. Власник je корисник који је креирао фаји и који има права да другима одређује права приступа. Чланови групе су корисници који припадају групи у којој је власник фајла, а остали су сви остали корисници. Групе омогућавају дефинисање посебних приступних дозвола за различите кориснике. Уобичајено је да власник фајла има сва права, да групе имају рестриктивнија права, а остали још мање привилегија када су операције над фајловима у питању. Овако је постигнут компромис, где је комплексност имплементације далеко мања, а флексибилност је у великој мери задржана.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s