Подела дискова на партиције

Диск партиција се може сматрати секцијом или „делом“ хард диска. Партиција је уствари само логичка подела хард диска, али се кориснику чини да је диск подељен на више физичких диск јединица.

Подела хард диска на партиције је корисна из више разлога, али је првенствено неопходна да би уређај постао доступан оперативном систему. На пример, када инсталирамо оперативни систем Windows, део процеса инсталације је да дефинишемо партицију на хард диску. Ова партиција служи за дефинисање подручја хард диска који Windows може да користи за инсталирање свих својих фајлова. У Windows оперативним системима, овој примарној партицији обично се додељује слово диска C. Поред диска C, Windows често аутоматски гради друге партиције током инсталације, иако ретко добијају слово диска. На пример, у оперативном систему Windows 10 инсталирана је партиција за опоравак, са скупом алатки названих Advanced Startup Options (Опције напредног покретања), помоћу којих можемо решити проблеме који се могу јавити на главном диску C.

Уобичајени разлог за креирање партиција је да тако можемо да инсталирамо више оперативних система на истом хард диску: Windows и Linux, Windows 10 и Windows 7 или чак 3 или 4 различита оперативна система. Више од једне партиције је неопходно за покретање више оперативних система, јер ће оперативни системи видети партиције као засебне диск јединице. Могуће је створити партиције хард диска за управљање фајловима. Иако различите партиције и даље постоје на истом физичком диску, корисно је имати партицију која је само за нпр. фотографије или видео записе, уместо да их складиштмо у одвојеним фолдерима унутар исте партиције. Мање чест разлог за коришћење више партиција, (захваљујући бољим корисничким функцијама за управљање у оперативном систему Windows), је за подршку корисницима који деле рачунар и желе да чувају фајлове одвојено али и да их деле. Други, релативно чест разлог због којег креирамо партиције јесте раздвајање фајлова оперативног система од личних података. Са личним фајловима на другој партицији, можемо поново инсталирати Windows након пада без икаквих проблема. Такође, паритиције користимо и за прављење слике радне копије системске партиције помоћу бекап (backup) софтвера.

За партиције се користи и термин уређај (disk-drive), и он се обично односи на партицију са додељеним словом диска (нпр. Drive C:).

Напредно управљање партицијама, као што су проширење и смањивање партиција, придруживање партицијама итд., не може се урадити у оперативном систему Windows, али се може урадити са посебним софтвером за управљање партицијама.

Примарне, проширене и логичке партиције

Свака партиција која има инсталиран оперативни систем се зове примарна партиција. Распоред покретања партиција као део MBR-а омогућава покретање до 4 примарне партиције на једном хард диску:

slika19-1

Распоред покретања партиција

Иако постоје 4 примарне партиције, што значи да се на истом хард диску могу се покренути четири различита оперативна система, само једној од партиција је дозвољено да буде „активна“ у било ком тренутку, што значи да је то подразумевани оперативни систем на који се рачунар покреће. Ова партиција се назива активна партиција.

Једна (и само једна) од четири примарне партиције може се означити као проширена партиција. То значи да рачунар може имати до четири примарне партиције или три примарне партиције и једну проширену партицију. Проширена партиција не може чувати податке саме по себи. Уместо тога, проширена партиција је једноставно име које се користи за опис контејнера који садржи друге партиције које чувају податке, које се зову логичке партиције.

Не постоји ограничење броја логичких партиција које диск може да садржи, али они су ограничени само на корисничке податке, а не на оперативне системе као на примарној партицији. На пример, хард диск ће углавном имати примарну, активну партицију са Windows оперативним системом инсталираним на њега, а затим једну или више логичких партиција са другим фајловима као што су документи, видео записи и лични подаци.

Партиције физичких хард дискова морају бити форматиране и фајл систем мора бити подешен (процес форматирања) пре него што било који податак може бити сачуван на њима. Обично, када се фајл помера из једног фолдера у други у истој партицији, то је само референца на локацију фајла која се мења, што значи да се пренос фајлова дешава готово тренутно. Међутим, пошто су партиције одвојене једне од других, као више хард дискова, померање фајла са једне партиције на другу захтева да се подаци померају и за пренос података биће потребно више времена.

Партиције могу бити сакривене, шифроване и заштићене лозинком помоћу софтвера за слободно шифровање дискова.

Прављење партиција у Windows 10 оперативном систему

Најбољи начин за креирање партиција у оперативном систему Windows 10 је коришћење уграђеног система за управљање дисковима – Disk Management.

Прво, проверавамо да ли имамо довољно места на диску како бисмо направили нову партицију (потребно је од 50 до 100 или више GB слободних). Ако је то случај, правимо сигурносну копију наших података. Након тога десним тастером миша кликнемо на десктопу на This PC и у падајућем менију бирамо опцију Manage:

slika19-2

Покретања Computer Management

У прозору Computer Management у левом углу, изаберемо ставку Disk Management из категорије Storage. У десном прозору кликнемо десним тастером миша на C: партицију и одаберемо опцију Shrink Volume:

slika19-3

Покретање Shrink Volume

Отвара се нови прозор у којем подешавамо колико места желимо да ослободимо на диску у мегабајтима. Ако имамо слободно 120 GB, можемо одабрати нпр. 100 GB и притиснемо дугме Shrink:

slika19-4

Подешавање величине слободног простора на C: партицији

Када завршимо са смањивањем C: партиције, добијамо нови блок на којем пише Unallocated space:

slika19-5

Новодобијени простор на диску спреман за нову партицију

На тај блок кликнемо десним тастером миша и одаберемо опцију New Simple Volume и покрећемо чаробњака помоћу којег ћемо направити нову партицију, којој дајемо слово, лабелу и формат по избору.

Нову партицију можемо форматирати као NTFS или као exFAT:

slika19-6

Форматирање нове партиције

Ако партицију планирамо да делимо између два оперетивна система, онда је најбоље одабрати формат exFAT, иначе бирамо NTFS. Ако смо све одрадили правилно, тада покретањем This PC видимо да поред партиције C:, имамо још једну, новоформирану.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s