Оперативни системи

Оперативни систем је једна од најважнијих компоненти савременог рачунарског система. Рачунарски систем се састоји од техничког и програмског система рачунара, односно од хардвера и софтвера. Он функционише по принципима које је поставио Џон фон Нојман средином двадесетог века.

Технички систем рачунара – хардвер чине уређаји рачунарског система, пре свих процесор и радна (примарна, главна) меморија који представљају срце техничког система рачунара, а затим и улазно-излазни уређаји итд. Компоненте рачунарског система су магистралама повезане у целину. Иако се хардвер и софтвер веома брзо развијају, архитектура рачунара, организација процесора и начин функционисања су приближно исти из генерације у генерацију. Разлике су у карактеристикама компоненти, тј. величини, брзини, капацитету итд. али и цени која је вишеструко нижа у односу на прве рачунаре.

Програмски систем рачунара чине апликативни и системски софтвер. Апликативни софтвер је највиши слој у хијерархији и чине га програми који служе за обављање специфичних задатака на рачунару (програми за обраду текста, програми за репродукцију мултимедијалних садржаја, програми за математичка израчунавања итд.). Системски софтвер представља скуп програма који би требало да пруже што удобнији интерфејс (окружење) за коришћење хардвера и да омогуће извршавање апликативних програма. Практично, системски софтвер представља спону између хардвера и апликативног софтвера, тј. корисника.

Оперативни систем је део системског софтвера који је одговоран за управљање рачунарским ресурсима који треба да обезбеди што боље услове за коришћење рачунара (слика 1.).

слика 1. Оперативни систем

слика 1. Оперативни систем

Оперативни систем представља слој софтвера који је наслоњен на хардвери требало би да га учини употребљивим, да при томе прикрије разлике између различитих хардверских компоненти истог типа и да кориснику омогући што већу удобност за рад. То је програм који се све време извршава, прати и надгледа функционисање система. Суштина оперативних система је да обезбеде окружење у којем ће корисници имати могућност да што једноставније покрећу и извршавају програме, а да се хардвер користи што ефикасније. При томе, оперативни систем би требало да заштити хардвер од директног приступа корисника, односно корисничких програма.

Системски софтвер, осим оперативних система најчешће садржи преводиоце, едиторе, програме за сортирање, алате итд., односно програме који нису есенцијално битни за функционисање система, али се без њих тешко може пружити додатна удобност корисницима, а при томе нису део апликативног софтвера. На слици 2. приказан је однос компоненти рачунарског система.

слика 2. Рачунарски систем

слика 2. Рачунарски систем

Оперативни системи спадају у најкомпликованије и највеће програме, који се обично програмирају дужи временски период уз ангажовање већег броја програмера, али се често не доживљавају на такав начин. Наиме, корисници због лакоће коришћења, али и не превише високе цене овакве врсте софтвера (неки су и бесплатни), често не уочавају њихову комплексност. Оперативни системи се доживљавају као нешто што се подразумева уз хардвер и на шта куповином рачунара корисници имају право. Временски период између испоруке два оперативна система, од стране истог произвођача, обично није мали. Произвођачи оперативне системе често не програмирају од почетка, већ се они надограђују на темеље постављене у некој од претходних верзија.

као материјал за припрему овог текста коришћена је књига „Оперативни системи“ аутора Мирослава Марића

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s