Значајни оперативни системи

У наредном делу биће кратко описани неки од најважнијих оперативних система који су обележили развој рачунарства. Неки од њих су били само добра замисао која је инспирисала неке од каснијих комерцијално успешнијих система. Такође, наведени су и неки од савремених оперативних система који су заслужили да буду поменути због своје популарности и иновативности. У системе који су обележили развој рачунарства спадају:

  • Multics;

  • UNIX;

  • Linux;

  • DOS i Windows;

  • Apple OS;

  • Android.

1. Multics

Оперативни систем Multics (Multiplexed Information and Computing Service) је био заједнички покушај највећих компанија и универзитета у то време, попут MIT (Massachusetts Institute of Technology), General Electric и Бел лабораторија (Bell Laboratories) да направе оперативни систем у који би била имплементирана сва најбоља, до тада позната, решења. Учесници у пројекту су желели да за моћне рачунаре креирају оперативни систем који ће бити у стању да ради са великим бројем терминала. Они су будућност рачунарства видели тако да у сваком граду постоји моћан централни рачунар, а да грађани у својим домовима поседују терминале уз помоћ којих (модемом) приступају главном рачунару.

На развоју Multics система, од 1964. године, били су запослени велики тимови стручњака и неки од најбољих програмера тог времена. У овај оперативни систем имплементирани су сви најбољи до тада познати алгоритми. Резултат није био онолико добар колико се очекивало. Multics се у пракси показао веома лоше јер је пуно процесорског времена трошио на доношење одлука (на свој рад), а мало остављао корисницима. Осим тога, овај пројекат је био и веома скуп. Из тих разлога Multics никада није озбиљно заживео на рачунарима. лако је у крајњој линији био неуспешан, овај оперативни систем је оставио дубок траг у каснијој еволуцији оперативних система. Имајући у виду основну концепцију овог система, он се може сматрати претечом Интернета.

2. Оперативни системи UNIX фамилије

Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година двадесетог века, програмери из Бел лабораторија Кен Томпсон и Денис Ричи, који су међу последњима напустили рад на систему Multics, са својим колегама су одлучили да напишу оперативни систем за мали рачунар PDP-7. Овај систем је био упрошћена варијанта Multics-a и из њега се развио оперативни систем UNIX (Uniplexed information and Computing System).

Кен Томпсон је креирао програмски језик B на основу којег је Денис Ричи осмислио програмски језик C како би на њему био испрограмиран део оперативног система. Наиме, критични делови система су били испрограмирани на асемблеру, а остатак на програмском језику C. У другој итерацији комплетан UNIX је написан на C-у што је значајно допринело његовој преносивости на различите системе. Пошто је компанија Бел имала монопол над телефонијом и из тог разлога није смела да се бави рачунарством и настави рад на UNIX-у, донета је одлука да се комплетан код уступи универзитетима и другим компанијама како би се даље развијао. Овај корак је вероватно био пресудан како за сам UNIX тако и за развој оперативних система уопште. Најпознатије верзије UNIX-a имплементиране су на Универзитету Беркли, са ознаком BSD (Berkeley Softvare Distributions) које су дате на коришћење америчким универзитетима ради даљег усавршавања. У овим верзијама оперативног система UNIX први пут је имплементирана подршка за умрежавање. Ова мрежна решења прихватили су и бројни произвођачи рачунара који су развијали сопствене варијанте оперативног система UNIX.

3. GNU/Linux

Ричард М. Столман (Richard M. Stallman)је 1983. године покренуо иницијативу која је требало да доведе до стварања слободног оперативног система на основама UNIX-a. Ovaj projekat nazvan je GNU што је скраћеница од рекурзивног назива ,,GNU није UNIX“ (GNU’s Not UNIX). Пројекат је добро напредовао у свим деловима осим када је у питању било језгро.

Фински програмер Линус Торвалдс је 1991. године започео рад на изради оперативног система за рачунаре који користе процесор Intel 80386. Прво је написао једноставан емулатор за терминале који је користио за повезивање са UNIX системом на факултету, а онда је наставио да га развија и побољшава. Линус је био инспирисан оперативним системом Minix који је пар година раније за потребе својих курсева развио Ендру Таненбаум (Andrew Stuart,,Andy Tanenbaum). За разлику од Minix-a који је имао микројезгро, прва верзија Линусовог језгра (0.01), која је у септембру 1991. године постала јавно доступна, била је монолитна. Врло брзо, јавно доступна је постала и верзија 0.02 са изворним кодом. Линус Торвалдс је том приликом позвао све програмере да се придруже пројекту.

Линусово језгро је добио име Linux и спајањем Linux језгра и GNU алата комплетиран је оперативни систем GNU/Linux (слика 1.).

слика 1. Логои Linux-а и GNU-а

слика 1. Логои Linux-а и GNU-а

Данас постоји велики број различитих дистрибуција GNU/Linux система а неке од најпознатијих су: Ubuntu, Slackvvare, Debian, Fedora, SuSE и друге. Све верзије оперативног система GNU/Linux одликује стабилност, брзина и висок степен безбедности. У последње време уместо GNU/Linux одомаћио се назив Linux што производи честе полемике измеду програмера широм света. Присталице GNU пројекта инсистирају на томе да се назив Linux може користити искључиво када се говори о језгру, а не и о комплетном оперативном систему.

Језгро Linux оперативног система је софтвер отвореног кода са лиценцом GNU GPL (General Public Licence, верзија 2.0), што значи да су корисници слободни да преузимају изворни код и праве измене, али и да су у обавези да корисницима дају иста права која су и сами користили уколико желе даље да дистрибуирају измењени систем.

4. Оперативни системи компаније Microsoft

Оперативни систем CP/M, фирме Digital Research, био је намењен осмобитним рачунарима који су имали микропроцесоре Intel 8080 и Zilog Z80. Овај систем је имао вишеслојну архитектуру што је био први случај да код оперативних система постоји ниво апстракције која га дели у независне целине.

Компанија Intel је 1981. године произвела микропроцесор 8088 са 16- битном архитектуром. Из тог разлога компанији IBM је био потребан нови оперативни систем који би је подржао. Међутим, програмери су почетком осамдесетих година двадесетог века сматрали да је 1 MB меморије више него што ће било коме бити потребно, па је фирма Digital Research odlučila da ostane pri svojim 8-bitnim rešenjima i ne razvija 16-bitni operativni sistem. За разлику од конкуренције, Бил Гејтс (Bil Gejts), који је био на челу тада скромне фирме Microsoft, имао је визију: „рачунар на сваком радном столу и у сваком дому“.

слика 2. Пол Ален и Бил Гејтс, оснивачи Microsoft-а

слика 2. Пол Ален и Бил Гејтс, оснивачи Microsoft-а

Компанија IBM са Microsoft-ом склапа уговор о куповини 16-битног оперативног система MS-DOS (Microsoft Disk Operating System). Тај систем је развила компанија Seattle Computer Products под називом 86-DOS, али га је Microsoft откупио, прилагодио потребама система, лиценцирао под новим именом и продао IBM-у. IBM је овај систем инсталирао на први персонални рачунар PC 1981. godine под називом PC-DOS. Верзије намењене искључиво BM рачунарима Microsoft је називао PC-DOS, док су верзије намењене остатку тржишта носиле ознаку MS-DOS. Примарни задатак оперативног система DOS је било управљање дисковима. Он није имао графички кориснички интерфејс, већ су се команде задавале из конзоле, тј. из линијског корисничког интерфејса уношењем текста са тастатуре.

слика 3. MS-DOS

слика 3. MS-DOS

Microsoft кроз партнерствоsa IBM-ом, али и самосталним наступом, почиње да осваја тржиште. Тада и компанија Digital Research покушава да се својим системом DR-DOS укључи у трку. Међутим, добар маркетинг и прави тренутак за појављивање оперативнх система компаније Microsoft био је пресудан за добијање битке.

Током скоро двадесет година развоја DOS -а појавиле су се многе верзије, закључна са верзијом 7.0.

Када се 1984. године појавио Apple Macintosh, долази до наглог пораста интересовања за графичким корисничким интерфејсом. Microsoft је то на време схватио и снаге усредсредио на креирање графичког интерфејса. У новембру 1985. појавила се прва верзија Windows-a који је био графичка надоградња на DOS. Ова веза ће опстајати све до верзије Windows-a NT који је потпуно независан од DOS-a. Након тога, у оквиру нових оперативних система ове фамилије, остаје само емулација старог система која је била неопходна како би се омогућила компатибилност са старим програмима.

Радни назив оперативног система са графичким корисничким интерфејсом било је Interface Manager, јер је и замишљен као допуна постојећем DOS-u. На крају је као најадекватније име изабран Windows, јер најбоље описује оквире или рачунарске „прозоре“ који представљају темељ овог оперативног система.

У принципу, новонаправљени оперативни систем није био најбоље решење јер је у том тренутку могао да се направи бољи, који подржава више меморије, мултитаскинг итд. Међутим, Microsoft је овим системом желео да направи брзи прелазни корак како не би. изгубио тржиште. Са друге стране, компанија IBM је желела озбиљнији оперативни систем, али и ексклузивну подршку (драјвере) само за њихов хардвер. Из тих разлога постепено долази до разлаза ове две компаније. IBM развија свој оперативни систем OS/2, а Microsoft оперативне системе Windows.

Од прве, не тако успешне верзије Windows-a, па до данас представљено је на десетине мање-више успешних верзија које су компанију Microsoft промовисале у лидера када су оперативни системи на рачунарима у питању.

Последње верзије оперативног система компаније Microsoft су редлзајниране и имају потпуно нови приступ када су графички кориснички интерфејси у питању. Највећу новину представља чињеница да се ови системи могу користи на серверима, моћним рачунарима, PC рачунарима али и на таблетима и паметним телефонима. Дакле, њихов интерфејс се може користити како на екранима осетљивим на додир тако и коришћењем миша и тастатуре.

5. Оперативни системи компаније Apple

Оперативни системи компаније Apple са графичким корисничким интерфејсом појавили су се 1984. године. Верзија 7.6 која се појавила 1996. године је прва верзија која је носила назив Mac OS, док су се претходне звале системски софтвер и испоручивале уз хардвер. Прве верзије система су биле намењене искључиво Macintosh рачунарима. Међутим, када је Apple направио конфигурацију рачунара са PC хардвером, онда је и систем прилагођен таквој архитектури.

Прва издања оперативних система компаније Apple су имала могућност да покрећу и извршавају само један програм (уз оперативни систем) у одређеном тренутку. Тек касније је верзија System Software 5.0 допуштала систему да покреће више програма одједном. Временом су реализоване многе верзије овог произвођача које су носиле имена великих мачака. Међутим, пошто су називи врста великих мачака искоришћени, Apple тим је одлучио да се, почевши од верзије 10.9 (Mavericks), верзије оперативних система називају по местима у Калифорнији. Mavericks је место у Северној Калифорнији чувено по сурфовању на великим таласима.

iOS је оперативни систем који компанија Apple 2007. године развија за паметне телефоне iPhone. Касније је подржао друге уређаје компаније Apple (iPodTouch, iPad, iPad mini итд.). Назив система је до јуна 2010. године био iPhone OS да би од тада постао само иОС. Практично iOS је мобилна верзија система ОС X.

Епохална новина коју је овај систем донео је кориснички интерфејс који се заснива на мултитач (multitouch) приступу. Овакав приступ подразумева да уређај има могућност да у истом тренутку препознаје више притисака екрана. Интеракција са екранима осетљивим на додир се заснива на потезима прстију.

Пре појаве iOS-а, телефони нису имали екран осетљив на додир или је он био резистивни и захтевао релативно јако притискање и није имао могућност регистровања више додира у истом тренутку. Ситуација се променила уградњом капацитивних екрана у iPhone уређаје. Усавршено је скроловање (померање садржаја на екрану) и омогућено увеличавање прстима (pinch-to-zoom) што су и биле главне новине које је Apple донео овим моделом.

6. Андроид

Андроид је један од најпопуларнијих оперативних система за мобилне уредаје. Првенствено је намењен за мобилне уредаје осетљиве на додир као што су паметни телефони и таблет рачунари. Заснован је на језгру оперативног система Линуx. Његов развој је започела компанија Android, коју је у почетку само финансијски подржавала компанија Google да би је 2005. године и откупила. Оперативни систем Андроид је представљен јавности две године касније, а први телефон (HTC Dream) са Андроид оперативним системом је продат у октобру 2008. године.

Компанија Гоогле развија Андроид у сарадњи са конзорцијумом Open Handset Alliance. Овај конзорцијум чине хардверске, софтверске и телекомуникационе компаније које су поборници отворених стандарда за мобилне уређаје. Андроид је пројекат отвореног кода (open-source) што значи да произвођачима омогућава да га мењају и прилагођавају потребама својих уређаја. Овакав начин лиценцирања омогућио је велику популарност овог система јер је привукао пажњу програмера који су добили слободу да развијају различите апликације.

Интеракција корисника са оперативним системом се одвија слично као и када је у питању iOS. Хардверске компоненте паметних телефона попут: акцелерометра, жироскопа, сензора растојања итд. користе се да би неке апликације одговориле на додатне корисничке акције. На слици 1.13. налазе се логои различитих верзија Андроид оперативног система.

слика 4. Логои различитих верзија Андроид оперативног система

слика 4. Логои различитих верзија Андроид оперативног система

као материјал за припрему овог текста коришћена је књига „Оперативни системи“ аутора Мирослава Марића

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s