Рад са базама података

Претпостављам да сте упознати са основним појмовима о базама података. За сваки случај, прочитајте следеће текстове:

Базе података и системи за управљање базама података
Релационе базе података – Табела
Релационе базе података – везе
Типови база података
Интегритет базе података
Нормализација
Индексирање табеле


Постоје различите базе података (Sql Server, MySQL, SybaseIQ, Oracle, Sql Server, MySQL, Sybase IQ, Oracle, DB2 …). Развијено је више стандардних интерфејса за приступ базама података. Сваки систем за управљање базама података (Database Management System – DBMS) поседује сопствени програмски интерфејс (application program interface – API) чијим коришћењем је могуће из програмског кода односно из апликације, вршити манипулацију подацима у бази података. Програмски интерфејс (API) представља колекцију објеката и метода који омогућавају позивање функција система за управљање базама података (DBMS-а) из програмског кода. Сваки DBMS поседује свој програмски интерфејс па је било неопходно развити стандарде за приступ базама података како пројектанти апликација не би морали да користе различите интефејсе у зависности од конкретног DBMS-a који користе.

Постоји много API-а (са разноликим интерфејсима) у различитим програмским језицима:

– ODBC
– OLE DB
– ADO .NET
– JDBC

Open Database Connectivity (ODBC) стандард је развијен са циљем да обезбеди начине за манипулацију подацима у релационим базама података који би били независни од конкретног DBMS-a. Microsoft је развио OLE DB, објектно-оријентисани интерфејс који енкапсулира функционалности сервера база података. OLE DB је развијен не само за релационе базе података већ има и могућност коришћење других типова података. Овај интерфејс нису могли користити пројектанти који су своје апликације развијали коришћењем Visual Basic-а и script језика па је Microsoft развио Active Data Object (ADO) интерфејс. ADO користи функционалности OLE DB интерфејса и може бити коришћен из било ког програмског језика.

JDBC API је Java API за приступ базама података. Чини приступ различитим базама податак потпуно транспарентим за програмера и апликацију. Приступ бази коришћењем SQL-а. Апликације и програми су:

– независни од платформе (Java) и
– независни од базе података (JDBC API)

ADO.NET је наследник ADO-а и део је Microsoft-ове .NET платформе. ADO.NET има низ карактеристика које га разликују у односу на претходне технологије за приступ подацима. Функционалности ADO.NET-а базирају се на коришћењу новог објекта под називом DataSet. DataSet представља локалну копију података прибављених из базе података и може садржати више од једне табеле. Вероватно најбитнија карактеристика овог објекта је чињеница да пружа могућност манипулације над подацима без потребе да веза са базом података буде у сваком тренутку отворена. Претходне технологије за приступ подацима су претпостављале да је веза са базом података активна за време извршења кода који врши обраду података. Стално активна конекција дозвољавала је тренутне измене података и надгледање промена за време извршења кода. Проблем је представљао ограничени број конекција које је сервер базе података могао да пружи корисницима па су након заузећа свих доступних конекција остали корисници морали да чекају да се нека од конекција ослободи.

ADO.NET има у потпуности другачији приступ у односу на претходнике. Конекција са базом података се и даље креира али је могуће много раније ослободити конекцију и учинити је доступном осталим корисницима. Разлог је могућност прибављања копије података из базе и складиштења ових података у DataSet објекту. Након прибављања података, могуће је затворити конекцију пре почетка обраде података. Наравно, након завршетка обраде података измењена је једино локална копија података па је неопходно поново отворити конекцију ка бази података како би било могуће снимити измене.

Још једна разлика ADO.NET-а у односу на ADO је подршка ADO.NET-а за представљање података коришћењем XML-a (eXtensible Markup Language). Подаци прибављени из извора података (релационе базе података) се серијализују коришћењем XML-а. Овакав начин серијализације података има за последицу да ADO.NET није ограничен firewall-ом јер се комуникација врши стандардним HTTP протоколом.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s