Основне разлике програмских језика С и С++ у процедуралном погледу

Као што смо већ рекли – 95% језика C наслеђено је у језику C++. Кроз наредних неколико текстова упознаћемо се са разликама између језика C и C++.

Коментари

Осим коментара /* */ овде се могу користити и коментари у једном реду који почињу са //.

Овакви коментари су краћи и углавном се користе за кратке напомене на крају реда.

Логички подаци

Додат је још један основни тип података: bool који има две могуће вредности: true и false. Тип bool припада тзв. целобројним типовима података, односно конверзија између типа int и bool је врло једноставна: вредност false представља 0, а сваки број различит од 0 представља true. Са друге стране true се у меморији записује као број са свим битовима једнаким 1, а false са свим битовима једнаким 0.

Симболичке константе

Ако се испред промењиве дода идентификатор const тада се такве промењиве могу користити и на местима где се искључиво захтева константа.

Нпр. Ако је потребно дефинисати низ дужине 100 то можемо урадити на следећи начин:

const int n = 100;
int a[n];

Дефинисање података и њихов домет

Декларација промењивих у програмском језику С++ се може извршити било где у коду, па чак и у наредбама где се користе. У том случају променљива има домет, односно постоји само до краја наредбе у којој је дефинисана. Врло често се бројачи у циклусу дефинишу у самом циклусу:

for(int i = 0; i < 100; i++) { s = s + i;}

Namespace Простор имена

namespace је „простор“ имена којима именујемо све променљиве, функције, класе у својим програмима. Сврха постојања ових одвојених „простора“ је да не дође до колизије уколико програм постане сувише велики, а инспирација за именовање нових променљивих затаји.

„using“ говори компајлеру, да програмер користи онај „простор“, који је наведен у namespace линији.

Стандардна библиотека користи „std“ namespace, тако да кад год се користи стандардна библиотека, треба написати нешто типа:

std::cout<<"Zdravo svete"

Да се „std::“ не би понављало стално онда се користи „using namespace std“ – дакле, ово је обавезна наредба, наводи се одмах после директива #include.

Дакле, ова линија нам омогућава да користимо стандардне библиотеке, а да при томе не дође до сукоба имена. Сукоб имена настаје онда када се две различите ствари именују истим именом, па програм не може да направи разлику између њих и просто не зна шта да изврши.

Наравно, програм С++ омогућава кориснику да направи свој namespace у оквиру неке класе.

Дефинисање типова у програмском језику C++

Набрајања у програмском језику C++

Вредност израза као l-вредност

Наредбе улаза и излаза

Упућивачи (референце)

Динамички подаци

Решени задаци из C++

Функције у програмском језику C++

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s