Прототипови функција

Дефиниција функције

тип_вредности име_функције (низ_параметара) тело_функције

наводи све особине функције: тип вредности функције, број и типове параметара и опис шта и како ради функција.

Ако функцију замислимо као кутију у коју из програма узимамо неке улазне величине (параметри) а у програм враћамо једну излазну величину (тип функције) логично је закључити да за корисника функције уопште није битно како функција ради, односно које наредбе функција извршава, већ само на који начин је треба користити. Другим речима, потребно је само знати ког су типа параметри и ког је типа резултат.

Прототипови функција наводе само те, споља видљиве, особине функција. Општи облик прототипа функције је:

тип_вредности име_функције (низ_параметара);

Ако функција нема ниједан параметар, у прототипу функције треба уместо низа параметара ставити службену реч void.

С обзиром да прототип функције наводи све информације неопходне за исправно позивање функције, пре првог позивања функције довољно је навести само њен прототип. Потпуна дефиниција може да се наведе и касније. На овај начин се припремамо за модуларно програмирање, о чему ћемо говорити кад дође време за то.

/* program koji izracunava zbir prvih n prirodnih brojeva */
#include<stdio.h>
int zbir(int n); /* prototip funkcije */
main()          /* definicija glavnog programa */
{
int k;
printf("k?");
scanf("%d",&k);
printf("zbir=%d\n",zbir(k));
}
int zbir(int n)     /* definicija funkcije */
{
int s=0,i;
for(i=1;i<=n;i++)s+=i;
return s;
}

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s