Боје у рачунарској графици

У рачунарској графици се користе два основна термина везана за рад с бојама: модели (енгл. models) и режими (енгл. modes). Модели су начини дефинисања боја. Режими су начини рада са бојама засновани на моделима.

Модели боја описују различите начине представљања боја на папиру и на екрану рачунарског монитора. Постоје следећи модели боја:

  • RGB (Red, Green, Blue – црвена, зелена, плава)

  • CMYK (Cyan, Magenta, Yellow, Black – цијан, магента, жута, црна)

  • HSB (Hue, Saturation, Brightness – тон (боја), засићење, сјајност (осветљеност)

  • CIE Lab – користи га Adobe Photoshop, нећемо га објашњавати

МОДЕЛ RGB

У RGB моделу постоје три основне боје: црвена, зелена и плава, а од првих слова енглеских назива ових боја је и добио име (Red, Green, Blue). Овај модел користи се у телевизији и за приказивање слике на мониторима рачунара, па се под појмом боја овде подразумева сноп светлости одређене боје. Свакој основној боји додељен је један бајт, тако да су вредности које та боја може имати од 0-255. Комбинацијом ових основних боја (различитим вредностима сваке од њих) добијају се све остале боје. На пример, за чисту зелену, вредности црвене и плаве компоненте су 0, а зелене 255. Када су вредности све три компоненте 255, добијате белу боју, а када су те вредности 0 – црну. У овом контексту, вредност означава релативну јачину боје. Пошто се у моделу RGB боје светлости мешају да би се добила бела боја, пуна јачина је 255. Када комбинујете све три боје с вредностима 128 (пола од 255), добијате средњесиву боју.

МОДЕЛ CMYK

Модел CMYK, који се користи при штампању, дефинише боје према процентуалном садржају цијана, магенте, жуте и црне. То су четири основне боје штампарског мастила (пигмената). Приказ боја се добија филтрирањем којим се од беле светлости (основна боја папира) одузима светлост примарне боје која је комплементарна боји филтера. Тиркизноплави филтер (Cyan – цијан) од беле одузима црвену, пурпурни (Magenta – магента) зелену, а жути (Yellow – жута) плаву. Овај систем се употребљава за радове намењене штампи, пошто се штампарске (транспарентне) боје понашају као филтери светлости одбијене од (подразумевано) беле подлоге. CMYK скраћеница представља речи Cyan, Magenta, Yellow и Black (намерно није B, да се не би бркало са Blue). У основи се ради о RGB комплементу, који се означава као CMY, али је временом и црна упала у комбинацију јер се показало да црна направљена од основних CMY штампарских боја не задовољава тражени тоналитет (због деликатних наноса и одређених хемијских процеса у пигментацији медија), троши три пута више боје… И овде се вредности компоненти изражавају од 0 до 100%, односно од 0 до 255.

У CMYK моделу боја сваком пикселу је додељен проценат вредности за сваку од боја мастила. Најсветлијим тачкама је приписан мали проценат боја мастила, а најтамнијим већи проценат. На пример, светло црвена боја садржи 2% Cyan, Magenta 93%, Yellow 90%, и 0% Black. У CMYK сликама чисто бела боја је генерисана када је проценат свих компоненти 0%.

МОДЕЛ HSB (HSL, HSV)

Приказ спектра боја може се приказати на различите начине, а један од честих је HSV (hue, saturation, value). Поједине ставке значе следеће:

  • Hueнијанса, тон боје, или једноставније врста боје одређује нијансу боје, односно саму боју. Описује се у колорном кругу у којем угао 0° представља црвену боју, 60° жуту, 120° зелену, 180° плавозелену (цијан), 240° плаву и 300° пурпурну (магента). Овај параметар неће се мењати приликом обраде слике ако су боје у реду. Користиће се ако цела слика, на пример, нагиње на зеленкасто како би се боја неба ‘упристојила’ у плаву.

  • Saturationзасићеност боје, чистоћа боје одређује интензитет боје и има вредност од 0 до 100%, при чему интензитет 0% представља белу, а интензитет 100% чисту боју. У средини круга је бела боја, а према ивици боја добија свој пуни интензитет. Овај параметар односи се само на одабрану боју, као да се крећемо дуж полупречника.

  • Valueсјајност боје, осветљеност боје даје проценат црне или беле боје која се меша са посматраном бојом. Креће се у распону од 0% до 100%. 0% – црна боја, 50% – чиста боја, 100% – бела боја. Овај параметар односи се само на одабрану боју, што значи да ако мењамо сјајност зелене боје не мења се сјајност плаве или црвене.

Овај параметар може носити различит назив:

value (V) – осветљеност
luminance (L) – осветљење
brightness (B) – сјајност

Режими и модели боја

Разлика између модела и режима је једноставна. Модели су начини дефинисања боја. Режими су начини рада с бојама који су засновани на моделима. HSB је једини модел коме није придружен одговарајући режим.

У GIMP-у постоје три режима рада:

RGB – основни режим рада, присутне СВЕ боје спектра (224=16777216 боја)

сиви тонови – ово је режим у коме НЕМА боја, цела слика је обојена у нијансама сиве боје (као некадашње црно-беле фотографије, или црно-бели телевизори). У овом режиму користи се 256 нијанси сиве боје! Прелази између појединих компоненти су благи. Квалитет слике одговара квалитету слике у RGB режиму (са бројем боја 28=256), само недостаје информација о БОЈИ!

индексирана – користи скуп од 256 боја. У програму GIMP овај режим рада нуди већи број „мапа“ боја, односно дефинише које боје улазе у скуп од 256 боја:
* саставите најбољу палету – бирамо максималан могући број боја (може бити мањи или једнак 256)
* користите палету прилагођену за веб
* користите црно-белу (1-битну) палету
* користите произвољну палету – нуди широк опсег унапред дефинисаних палета, за разне намене

Поред тога, нуди неколико могућности мешања боја, као и опцију да се уклоне неискориштене боје из палете боја.

Овај режим рада врло често користе веб и графички дизајнери, јер унапред знају шта добијају!

Зашто је важна дубина боја

Дубина боја (енгл. color depth, bit depth или pixel depth) представља начин да се опише колико имамо информација о боји сваког пиксела слике. Као и у многим другим случајевима, и овде важи правило „Што више, то боље“. Већа дубина боја (више битова података по пикселу), значи већи број расположивих боја и тачније представљање боја на дигиталним сликама. На пример: пиксел чија је дубина боја 1, има само две могуће вредности – црну или белу. Сиви пиксел с дубином боје 8, има 256 могућих вредности, тј. 28. Пиксел 24-битне дубине боја има 224 могућих вредности, тј. око 16 милиона. Уобичајене вредности дубине боја износе од 1 до 64. Уобичајено је да се говори о тзв. 8-битним бојама, што нас може помало збунити. Назив 8 битова односи се на брј битва п свакој компонети боје за изабрани модел. У зависности од модела боја који сте изабрали, имаћете између 8 и 32 бита информација о сваком пикселу. У моделу RGB, имате по 8 битова за сваки од три канала – црвени, зелени и плави – што чини укупно 24 бита информација о боји. У моделу CMYK, имате по 8 битова за сваки од четири канала – значи, укупно 32 бита.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s