Фонтови

Глиф је шара, графички облик, коју препознајемо као знак у одређеном систему писања. Тај знак може бити слово, цифра, интерпункцијски или специјални знак.

Фонт је електронски низ података (data file) у којем се налази скуп глифова. Термин фонт преузет је из штампарства где се употребљавао за скуп металних слова једне величине и једног типа слова (једног типографског карактера). Од 1990. фонтови су углавном дигитални и употребљавају се у рачунарству.

Постоје три основна типа фонтова:

  • битмапирани (растерски) фонтови, састоје се од низа тачкица (dot или pixel) које приказују слику сваког глифа. За сваку величину (истог) фонта МОРА постојати скуп “сличица” за сваки глиф.

  • контурни (outline) фонтови (које зовемо и векторским фонтовима) служе се скупом математичких функција (Безијерове криве) за исцртавање сваког глифа. На тај начин је слово скалабилно на било коју величину. Код ових фонтова исцртава се само контура, односно спољашњи облик слова.
    У почетку су се векторски фонтови користили код векторских цртача (плотера), који су имали сопствене (интерне) фонтове. Али, у рачунарској припреми за штампу, развијен је принцип WYSIWYG (Оно што видите је оно што добијете) као интеграција графичког радног окружења и ласерског штампача. Универзални стандард је био (и још увек јесте) језик компаније Adobe – PostScript. Примери PostScript фонтова су Type 1 и Type 3 фонтови, TrueType и OpenType фонтови.

  • Линијски (stroke) фонтови служе се скупом специфичних линија и посебних информација да опишу профил, величину и облик линије сваког глифа. Ови фонтови цртају пуне линије
    Битмапирани фонтови су бржи и лакши за употребу у рачунарству, али нису прилагодљиви (скалабилни), јер захтевају посебан скуп фонтова за сваку величину. Контурни и линијски фонтови, могу мењати величине, употребљавајући само један тип фонта, тако да израчунавају различите величине за поједине глифове, што понекад захтева сложена математичка израчунавања.

Формати фонтова

Type 1 и Type 3 Фонтови

Фирма Adobe је развила Type 1 и Type 3 fонтове за употребу у професионалној типографији, употребљавајући PostScript језик. Type 1 користи делове PostScript језика, а Type 3 користи цео PostScript језик, па самим тим има и веће могућности. Не подржавају принцип WYSIWYG.

TrueType фонтови

TrueType је систем контурних фонтова који је развила компанија Apple Computer. Намера је била да замени Type 1 фонтове. Ови фонтови су скалабилни, због чега и јесу постигли толику популрност. Користе се на Mac и Windows оперативним системима, а за Linux системе развијен је систем FreeType фонтова.

OpenType фонтови

OpenType је паметни систем фонтова који су развиле компаније Adobe и Microsoft. OpenType фонтови могу бити контурни или TrueType или Type 1 формат заједно са великом количином метаподатака (metadata). Подржавају unicode стандард и могу се користити буквално на свим платформама.

Геометрија фонтова

Фонтови су наслеђени из штампарства, па су и сви појмови везани за фонтове такође наслеђени из штампарства. Штампарство је директно повезано са типографијом, а типографија, односно словослагарство се бави избором и организацијом облика слова и других графичких карактеристика штампане стране.

Описаћемо неке од појмова који ближе одређују особине текста, а везани су за типографију и фонтове (делови текста, као и слике, преузети су са сајта Типометар):

Главне линије типографског писма: основна линија, висина малих слова, линија горњих продужетака, линија доњих продужетака, висина великих слова

Основна линија писма или базна линија је замишљена линија на којој леже слова.
Oсновна висина писма или висина малих слова (x-height) је одређена висином малог слова x. Мала слова која немају продужетке допиру до основне висине.
Висина горњих продужетака малих слова (ascent) је линија до којих допиру горњи продужеци малих слова. Висина доњих продужетака малих слова (descent) је линија до које допиру доњи продужеци малих слова. Ове висине мере се почевши од базне линије нагоре, односно надоле.

Дужина горњих продужетака (ascent) и дужина доњих продужетака (descent) мере се од базне линије. Њихов збир даје висину писма (M-square).

Висина великих слова (caps height) мања је или једнака висини горњих продужетака малих слова. Уколико је висина горњих продужетака већа од висине великих слова (верзала) ради се о петолинијском систему. Ако су ове висине једнаке систем је четворолинијски.

Петолинијски систем (Minion): висина горњих продужетака већа је од висине великих слова. Четворолинијски систем (Times): висина горњих продужетака и висина великих слова су једнаке.

Висина или величина писма (M-square) је растојање између линије доњих и линије горњих продужетака. Њена вредност једнака је збиру висина ascent-а и descent-а. Сва слова по правилу су смештена између ових двеју линија.

Висина малог слова (x-height) и висина писма (M-square)

Међутим, дијакритици великих слова могу да се делимично нађу изван висине писма. Такође, код неких рукописних писама са дугачким потезима дозвољено је да се они заврше изван линија величине писма. То подразумева да постоји могућност да се слова из узастопних редова делимично преклопе, уколико су редови слагани без додатног размака, што понекад и јесте намера дизајнера.

Уобичајено је да се при слагању између редова предвиди додатни размак, који се у ручном слогу постизао убацивањем трака (leading).

Што је већи однос висине малог слова у односу на висину писма (x/M), то је основна висина већа, а продужеци краћи и писмо је читљивије у малим величинама. Писма са дужим продужецима елегантнија су и лакше се читају, али заузимају већи простор, па се користе тамо где је важнија естетска компонента од економичности. Писма са кратким завршецима користе се за издања у којима је потребно да велика количина података буде смештена на што мањи простор, а да читљивост буде очувана, што чини оваква писма погодним за речнике и именике.

Величина фонта не описује тачно висину или ширину његових знакова. Разлог је чињеница да висина малог слова x у два фонта може варирати, а висина великих слова тих фонтова је иста. Рачунарски фонтови аутоматски додају простор испод доњег дела слова (понеки пут и изнад) да би направили одговарајући размак између редова; енглески израз је leading, што води порекло од танких оловних трака које су традиционални словослагачи уметали између линија. Треба посебно напоменути да могу постојати знатне разлике између фонтова.

Проред (Leading) може да се подешава у већини програма за обраду текста. – ово је, у ствари, подешавање размака између два реда текста! (Leading је растојање између две суседне основне линије – Baseline)

Са програмима за едитовање фонтова прилагођавања се, такође, могу правити по хоризонталној оси текста – могу се мењати растојање између парова слова ради боље читљивости и равномерности размака између слова. Метрика знака је општа мера примењена на појединачне знакове; керновање је размак између парова знакова. Ове промене постоје дефинисане у фонтовима од regular (нормалан размак између слова) до expanded (проширени размак између слова) са једне стране и condensed (смањени размак између слова) са друге стране.

Поред овога, може да се прилагођава размак између карактера (tracking) и керновање између парова знакова, тј. карактера.


У свим словним знаковима могу се пронаћи неки облици који су више-мање заједнички. Ти облици граде слово и називају се елементи словних знакова. Сваки знак састоји се од елемената, али се не налазе сви елементи у сваком знаку.

slika3

Слово или има серифе или нема серифе. Сериф је мали украс на крају потеза којим се исписује слово. Times New Roman, Times Bookman, New Century Schoolbook и Palatino су серифни фонтови, а Helvetica, Arial, Optima и Avant Garde su безсерифни фонтови.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s