Скенер

Оптички читачи су уређаји који прихватају штампане, писане или цртане податке са оригиналних докумената и преносе их у рачунар у облику погодном за обраду. Служе за аутоматску припрему података из изворних докумената. После уношења у меморију, подаци се обрађују, а врста обраде зависи од врсте знакова на оригиналном документу. На пример, постоје оптички читачи знакова (OCR – Optical Character Reader), оптички читачи маркера (OMR – Optical Mark Reader), читачи пругастог кода итд.

Скенер је улазни уређај којим се реализује прва фаза у овом процесу – преношење слике документа са папира или неког другог носиоца података у рачунар. Назив потиче од енглеске речи scanning што значи прегледање.

У зависности од облика медијума на којем се изворни документ налази, постоје:

– стони скенери,
– ручни скенери.

Главна разлика између ових типова је у начину како читају документ. Стони скенери су довољно великих димензија да одједном скенирају документ величине А4 формата. Изгледом подсећају на машине за фотокопирање. Ручни скенери су по конструкцији једноставнији. Захватање података се одвија тако што се скенером пажљиво прелази преко документа који се чита. Немају никакве покретне делове, и знатно су јефтинији од стоних, али су и мање поуздани. Без обзира на начин захватања података функционисање оба типа скенера је идентично.

Принцип рада скенера

Скенер

Скенер

Извор светлости осветљава документ. Извор светлости може бити флуоресцентна сијалица или светлећа диода која зрачи црвену или зелену светлост. Светлост се одбија од огледала на елемент осетљив на светлост. Обично је то CCD сензор. CCD сензор (Charge-Coupled Devices – компоненте са спрегнутим наелектрисањем) је полупроводнички елемент који се често користи у меморијским модулима за мале секундарне меморије, за линије за кашњење, за померачке регистре, али најчешће за претварање (конверзију) слике у електричне сигнале. Састоји се из великог броја електрода између којих постојање статичког електрицитета може представљати логичку јединицу, а непостојање логичку нулу. Напон на те електроде може долазити из поља фотодиода и зависи од интензитета светлости која пада на фотодиоду. Од броја фотодиода зависи и резолуција претварача слике у електрични сигнал.

Подаци из сензорског поља воде се у аналогно-дигитални претварач који анализира добијену светлост и мери њен интензитет за сваку тачку прегледаног документа. Подаци се затим преко интерфејса предају рачунару у дигиталном облику. Интерфејс може бити серијски RS–232C или код новијих скенера скоро искључиво USB.

Овако захваћена слика може бити записана на диск или неки други медијум, у виду датотеке у неком погодном графичком формату. Ако слика прегледаног документа представља одштампан текст, може се употребити неки OCR програм који ће на њој препознати алфанумеричке знакове и податке превести у ASCII датотеку намењену неком од програма за обраду текстуалних података.

Скенирање y боји

Постоје два основна начина да се неки документ скенира у боји. Пошто је познато да се од три основне боје (црвене, зелене и плаве) могу формирати остале, онда је најједноставније три пута скенирати исти документ користећи одговарајући филтер за сваку од ових боја; дакле, скенирати у три пролаза. Касније, специјални програм добијене три монохроматске слике удружује у једну слику у боји.

Други начин је да сам скенер има три сензорска поља, за сваку од основних боја по једно. Та поља имају већ уграђене филтре за црвену, зелену и плаву боју. Код такве конструкције је могуће слику скенирати у једном пролазу. Данас се углавном тако и обавља скенирање – у једном пролазу!

Читачи пругастог коца (бар-код читачи)

Последњих година се пругасти код (бар код) све више користи за обележавање произвоца, а његова употреба је дефинисана међународним стандардима. Због погодности читања подаци се штампају испод ознака пругастог кода. Ознаке пругастог кода се једноставно читају коришћењем светлосног пера или скенера.

Типичан симбол пругастог кода

Типичан симбол пругастог кода

Светлосно перо је једна врста скенера који се састоји од извора светлости и детектора рефлектованог зрака. Прелажењем светлосним пером преко ознака пругастог коца детектује се низ сигнала који одговарају тамним и белим вертикалним цртама. Декодирањем ових сигнала добијају се одговарајући нумерички подаци.

Свака цифра се кодира са две тамне и две светле вертикалне линије које могу да буду различитих ширина, али све четири линије формирају једно поље увек исте ширине. На средини ознаке пругастог кода се налазе две тамне вертикалне линије као знак који дели леву и десну половину. Све бројке у левој половини симбола почињу светлом вертикалном линијом и имају непаран број тамних елемената, док у десној половини почињу тамном линијом и имају паран број тамних елемената. Тиме је омогућено да се скенирање може вршити слева надесно и здесна налево.

Примена мобилних телефона у скенирању

Са развојем технологије, осим стоних и ручних скенера и специјализованих бар-код читача, за скенирање докумената и њихово превођење у облик погодан за даљу обраду могу се користити и мобилни телефони/таблети. Квалитет скенираног документа зависиће од квалитета саме камере телефона.

За Google кориснике најједноставнији начин скенирања докумета и њихово превођење у pdf је апликација Google Drive. Потребно је покренути апликацију, „кликнути“ на црвени “+” тастер, па на опцију “Скенирај”! Покренуће се камера, након фотографисања документ ће бити сачуван у PDF формату, на вашем Гугл диску.

googleDrive

Након што смо скенирали наш документ, ако нам је потребан у текстуалном формату ради даље обраде, а немамо на рачунару инсталиран OCR софтвер, можемо искористити неки од online OCR сајтова, нпр. newocr који има могућност препознавања српског језика, исецања дела слике који ће се анализирати, учитавање pdf-а произвољне дужине, а затим анализирање једне по једне стране документа, бесплатан, квалитет препознавања је одличан (мало има проблема са искошеним словима у нашем језику), али зависи од квалитета скенираног документа!

Такође, камера телефона може се користити и као бар-код читач, односно QR читач.

QR код (QR code) је матрични код (или дводимензионални бар-код) креиран 1994. Створила га је јапанска корпорација Denso-Wave. „QR“ је скраћеница од Quick Response (брз одзив), пошто је творац намеравао да се садржај изузетно брзо декодира.

Иако првенствено коришћен за праћење делова у производњи возила, QR кодови се сада користе у много ширем контексту, укључујући комерцијалне апликације праћења, као и апликације које су оријентисане на погодније коришћење мобилних телефона. QR кодови који складиште адресе и URL-ове (URL (Uniform Resource Locator) – web адреса), могу се појављивати у часописима, на знацима, аутобусима, визит картама, као и на сваком објекту о коме би кориснику могле бити потребне информације.

Корисници који поседују мобилни телефон са камером и инсталираним одговарајућим софтвером, могу да скенирају слику QR кода, који ће укључити интернет прегледач и одвести корисника на уграђену URL адресу.

Advertisements

One thought on “Скенер

  1. Повратни пинг: Улазни уређаји – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s