Графичка картица

Повезивање рачунара са монитором, као излазном јединицом, остварује се преко посебног електронског склопа – видео адаптера. Видео-адаптер се у виду специјалне штампане електронске плоче (графичке картице) смешта у један од слотова за проширење, или се већ налази на матичној плочи рачунара као њен саставни део (интегрисана графичка картица).

Графичка картица је компонента рачунара намењена за обраду и приказ визуелних података на одговарајућим излазним уређајима, нпр. на монитору. Савремене графичке картице осим ове основне функције на себе преузимају и бројне послове везане за рачунарску графику и на тај начин растерећују остатак система. Иако се графичке картице могу наћи у интегрисаном облику у склопу матичне плоче, у последње време се у већини случајева јављају као посебна компонента. Скоро све матичне плоче имају опцију искључивања интегрисане графичке картице и могућност да на себи приме савремену графичку картицу са врло високим перформансама преко AGP, PCI и PCI-E магистрала (погледај Магистрале персоналних рачунара).

Основни делови видео–адаптера су:

– видео–контролер (екрански контролер) – графички процесор или графичка процесорска јединица (GPU),
– генератор знакова, који се налази унутар Video BIOS-а
– видео-меморија,
– генератор излазног видео–сигнала (RAMDAC).

Основни делови видео–адаптера

Основни делови видео–адаптера

Графички процесор или графичка процесорска јединица (GPU) је процесор специјално намењен и оптимизован да производи графичке елементе. Овај процесор је специјализован да врши математичке операције у покретном зарезу, што је неопходно за 3D приказ. Основни атрибути графичког процесора су фреквенција језгра која варира од 250MHz до 4GHz, и броја текућих линија, који преводе 3D приказ окарактерисан теменима и линијама у 2D приказ формиран пикселима (који се и приказује на екрану). Савремене графичке картице су опремљене снажним графичким процесорима који бројем транзистора надмашују главне процесоре, што значи да су графички процесори својом процесорском снагом у појединим операцијама јачи од централног процесора.

BIOS, односно, Video BIOS, садржи основни програм који је обично скривен, који управља операцијама графичке картице и који даје инструкције које дозвољавају хардверу и софтверу да комуницирају са графичком картицом. Унутар њега се налази и генератор знакова, који служи за приказ знакова у текстуалном режиму рада.

Видео меморија код већине савремених графичких картица варира од 128MB до 4GB. Како видео меморији истовремено морају имати приступ и графички процесор и приказно коло, често се користи специјална експресна или вишепортна меморија. Брзина меморије на савременим графичким картицама варира од 400MHz до 3,8GHz.

RAMDAC (Random Access Memory Digital-to-Analog Converter) претвара дигиталне сигнале у аналогне сигнале за потребе монитора који користе аналогни улаз, као нпр. CRT монитори. Претварање се врши за сваку тачку на екрану. Неопходно је да се пренос свих тачака обави најмање 30 пута у секунди како би се стекао утисак да је слика на екрану непомична. Поред садржаја за приказивање, генератор видео-сигнала екрану шаље сигнале за хоризонталну и вертикалну сихнронизацију слике. Скоро сви савремени монитори раде на дигиталним сигналима и не захтевају RAMDAC.

Начин повезивања

Како се саме графичке картице са матичном плочом повезују преко три поменуте магистрале (AGP, PCI и PCI-E), постоје и различити начини повезивања са уређајима за приказ слике (мониторима), а данас се најчешће користе:

Video Graphics Array (VGA)

Video Graphics Array (VGA)

Video Graphics Array (VGA) је излаз преко кога се најчешће повезују монитори са катодном цеви (CRT).

Digital Visual Interface (DVI)

Digital Visual Interface (DVI)

Digital Visual Interface (DVI) даје много бољи квалитет слике на излазном уређају и преко њега се повезују LCD монитори, плазма монитори, телевизија високе резолуције и пројектори.

High-Definition Multimedia Interface (HDMI)

High-Definition Multimedia Interface (HDMI)

High-Definition Multimedia Interface (HDMI) је један напредан облик звучно/визуелне конекције направљен 2003. године и обично се користи за повезивање DVD плејера и играчких конзола на монитор.
Advertisements

One thought on “Графичка картица

  1. Повратни пинг: Излазни уређаји – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s