Тастатура

Тастатура је примарни уређај за ручно уношење података и програма у рачунар. Састоји се од низа тастера (дирки) који, када се притисну, производе у рачунару бинарни код притиснутог знака.

Распоред знакова на тастатури је сличан као и код писаће машине и може да се усклађује према стандардима државе којој је тастатура намењена. Број тастера зависи од врсте и намене тастатуре. Може се уочити пет група тастера:

Тастатура. Групе тастера

1. алфанумерички – садрже алфанумеричке знакове и знакове интерпункције;
2. нумерички – посебна група тастера намењена за брзо уношење нумеричких података и знакова основних аритметичких операција;
3. тастери за померање курсора – курсорски тастери;
4. функцијски тастери – њихова намена се углавном дефинише конкретним програмом;
5. управљачки (контролни) тастери – користе се за директно покретање неких активности рачунара, промену начина рада итд.

Сви тастери могу да буду механички или кондензаторски. Механички тастери користе неки од следећих принципа:

– потпуно механички,
– са сунђерастим елементом,
– са гуменом куполом,
– са мембраном.

Кондензаторски тастери су доста скупљи али су зато отпорни на прљавштину и корозију и дају најбољи одзив, па се углавном користе у окружењу са посебним захтевима.

Принцип рада тастатуре

Рад контролише микропроцесор који се налази унутар тастатуре. Његови задаци су да:

– провери исправност тастатуре одмах по прикључењу напајања;
– испитује да ли су тастери притиснути или отпуштени и обавештава о томе оперативни систем рачунара;
– одржава двосмерну серијску комуникацију са рачунаром;
– контролише рад и указује на откривене грешке;
– привремено памти до 20 активности са тастатуре уколико рачунар није у стању да их прихвати.

Блок-шема тастатуре

Испод матрице тастера налази се решетка проводника. Сваки тастер се налази изнад пресека два проводника и притиском на њега успоставља електрични контакт. Микропроцесор тастатуре у одређеном циклусу (од 900 микросекунди) врши претраживање који је тастер притиснут. Увек када се тастер притисне или отпусти, генерише се код који једнозначно дефинише дирку, тзв. код скенирања (или скен код). У зависности од тога да ли је тастер притиснут или отпуштен генерише се различит код скенирања. За отпуштен тастер се генерише код за 128 већи од кода притиснутог тастера. Код скенирања је обично једнобајтни податак (за стандардну РС тастатуру може да узима вредности од 1 до 83, а за новије тастатуре тај број може бити већи).

Могуће је на тастатури притиснути истовремено више тастера. Прихватање комбинације више истовремено притиснутих тастера изводи се на следећи начин: када се притисне један тастер (обично неки од управљачких микропроцесор не предузима никакве активности, све док га оператер не отпусти или не притисне још неки одређени тастер. Тек када се тастер отпусти или се притисне још један тастер, шаље се сигнал за прекид и обављају се одређени послови који су дефинисани конкретним програмом. На пример, типична је комбинација тастера за ресетовање рачунара: <Ctrl+Alt+Del>.

Сама тастатура нема дефинисано значење тастера, већ су само дефинисане активности које треба да предузме када је неки тастер притиснут. Значење тастера је дефинисано у ROM–y рачунара (ROM BIOS), где се налази програм (рутина) за тастатуру или уопште – оперативни систем. На основу кода скенирања притиснуте дирке, из ROM-a ce читају инструкције и шаљу сигнали уређајима који треба да их изврше. Тастатура са ROM BIOS–ом комуницира преко порта за прекиде.

Advertisements

One thought on “Тастатура

  1. Повратни пинг: Улазни уређаји – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s