Улазно–излазни подсистем

Улаз-излаз података представља процес преноса података између регистара централног процесора, или главне меморије, и уређаја ван њега који се називају периферни уређаји, улазно–излазни уређаји или периферије.

Периферни уређаји представљају електронске или електромеханичке уређаје који непосредно извршавају функције улаза, излаза, или улаза-излаза података помоћу разних носилаца, као и конверзију физичких сигнала у бинарни облик, или обрнуто. Улаз–излаз се реализује помоћу посебног подсистема који се назива улазно–излазни подсистем рачунара чија је намена остваривање везе између рачунара и спољашњег окружења.

Компоненте улазно–излазног подсистема

Компоненте улазно–излазног подсистема

Под улазом се подразумева процес уношења података са периферног уређаја у главну меморију или регистре процесора. Под излазом се подразумева процес слања података из регистара процесора или главне меморије на периферни уређај. Дакле, смер кретања података посматрамо у односу на процесор: ако подаци улазе у процесор то је улаз, а ако излазе из процесора онда је то излаз.

При разматрању улазно–излазног подсистема рачунара значајне су следеће околности:

– обично је на рачунар преко улазно-излазне магистрале истовремено прикључено више периферних уређаја;
– периферни уређаји су најчешће електромеханички уређаји и њихов рад се разликује од начина извршења операција у процесору и главној меморији;
– периферни уређаји су најчешће за неколико редова величине спорији у односу на процесор, па се јавља проблем синхронизације њиховог рада ради превазилажења разлике у брзини рада која постоји између централног процесора и периферија;
– због честе разлике у начину кодирања и форматима података у рачунару и ван њега, потребна је конверзија података при одвијању улазно-излазне активности;
– управљање радом периферног уређаја треба тако организовати да не утиче на рад централног процесора нити других периферних уређаја.

За реализацију улаза–излаза рачунарски системи поседују посебне јединице за управљање преносом. Код мањих рачунара централни процесор управља директно улазно–излазним уређајима, док се код средњих и већих рачунара, ради уштеде времена централног процесора, користи једна или више специјализованих управљачких јединица – улазнo-излазних процесора, који бирају путеве и управљају преносом, док процесор остаје слободан да настави другу обраду паралелно са улазно–излазним преносом. Улазно–излазни процесор назива се и канал, контролер канала или јединица за управљање каналом, јер он управља и регулише токове података који се шаљу на периферне уређаје или се са њих уносе. На основу посебних инструкција које добијају од централног процесора, улазно–излазни процесори остварују пренос група података између периферног уређаја и главне меморије. Улазно–излазни процесор преко система прекида извештава централни процесор о завршетку захтеваног преноса.

Улазно-излазни процесор може подржавати рад више канала од којих неки служе за пренос са брзим периферијама и зову се селекторски канали, док други раде у временском мултиплексу са више спорих периферних уређаја и називају се мултиплексорски канали.

Важне карактеристике улазно–излазне активности су још и:

брзина преноса, изражена бројем пренетих битова у секунди,
количина података који се одједном преносе (знак по знак, реч по реч, блок по блок и сл.).

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s