Магнетна трака

Иако савремени РС рачунари углавном користе магнетне и оптичке дискове, технологија магнетне траке се, у различитим облицима, још увек примењује. Нарочито је погодна на местима где се захтева релативно трајно чување врло великих количина података, а да при том брзина приступа подацима није неопходна, тако да се углавном користи за трајно чување важних обимних докумената или резервних копија података (back-up).

Направљена је од пластичног материјала, полиестера, при чему је једна страна прекривена танким слојем оксида rвожђа или неког другог феромагнетног материјала. Феромагнетни материјал се најпре меша са погодним везивним материјалом, често допира кобалтом и онда у слоју дебљине 5-12μm наноси на основу. Стандардне ширине траке су 1,27cm и 2,54cm, а дужина је најчешће од 700m до 1000m и више. Намотава се на котур пречника 27cm или смешта у касете. Котур се монтира на јединицу магнетне траке само када је потребно вршити читање или упис. Траке се, дакле, могу мењати, тако да је могуће чувати и врло велике количине података на више магнетних котура.

Упис и читање података са магнетне траке

Коришћењем магнетних глава остварује се упис и читање података једним од кодова за магнетно записивање. Трака се може више пута користити, чак се више од 10000 пута може извршити упис или читање податка на истом месту. Почетак и крај траке су означени маркерима. То су умеци од алуминијумске фолије и постављају се на 3 до 4m од почетка, односно краја траке. Први уметак дефинише почетак уписа на траци (lоаd point). Иза њега је ознака за идентификацију траке (identity label). Пocлe тога се врши упис или читање.

Магнетна трака

Магнетна трака

Пре операције уписивања, трака пролази испод главе за брисање претходно уписаних садржаја. Подаци се уписују кретањем траке испод уписно-читајућих глава, чиме се магнетишу тачке распоређене на канале по дужини и редове по ширини. Изнад сваког канала се налази глава за упис и читање. Сваки ред тачака је један елемент података. Подаци се по дужини траке групишу у блокове који су одвојени међублочним размаком (MBR).

Блок је континуални скуп података на траци који се уписује или чита само као целина. Међублочни размак служи да омогући покретање и заустављање траке и не користи се за упис података. Време покретања и заустављања траке износи 5-10ms, a међублочни размак је 15-20mm.

Користе се траке са 7 или 9 канала. По један канал и код једне и код друге траке се користи као контролни. Код седмоканалне траке шест канала служи за представљање знакова у шестобитном ISO коду, а у седмом каналу је бит парности који се бира тако да укупан број бинарних јединица буде паран у свакој колони. Деветоканална трака садржи по четири нумеричка и зонска канала и један канал за контролу парности. Обично се знаци представљају у неком од стандардних рачунарских кодова: ASCII (ISO 7) или EBCDIC. Moгyћe је и уписивање бројева у тзв. пакованом облику: у једном реду по две цифре представљене y BCD коду.

Густина уписа је одређена бројем битова који може бити уписан на 1mm траке. Користе се следеће стандардне густине: 32 bit/mm, 63 bit/mm u 264 bit/mm.

Груписање логичких слогова у блокове (физичке слогове) врши се да би се боље искористио простор на траци (да се избегне велики број међупростора). Назив физички слог је уведен ради тога што се сви слогови у блоку читају или уписују помоћу једне улазно-излазне операције. На тај начин се повећава не само капацитет већ и брзина уписа и читања, а тиме и запосленост централног процесора. Број логичких слогова у физичком слогу се назива фактор блокирања. На основу густине уписа, дужине траке и фактора блокирања одређује се и њен укупан меморијски капацитет.

Уписом нових података, стари се аутоматски бришу. Ради заштите података од ненамерног брисања користи се пластични прстен, обично неке упадљиве боје, који се поставља на унутрашњи обим котура траке, када се жели упис. Без прстена је могуће само читати податке.

Магнетна трака је секвенцијални медијум, што значи да је могућ само серијски приступ подацима. До података се може доћи само по редоследу којим су уписивани. Ако су тражени подаци на крају траке, једини начин да се до њих дође, тј. да им се приступи, јесте да се прочита цела трака, што је и главни недостатак овог медијума.

Јединице магнетне траке

Уређај помоћу којег се врши читање и упис на магнетну траку назива се јединица магнетне траке (Magnetic Tape Unit). Она се сврстава у групу јединица спољних меморија, али се може сматрати и улазно–излазном јединицом. Омогућава директну (on-line) размену информација између централне јединице рачунара и магнетне траке.

Основни делови јединице магнетне траке су:

– механизам за транспорт траке,
– систем за упис и читање са магнетним главама,
– командни (операторски) пулт.

Јединица магнетне траке

Јединица магнетне траке

Механизам за транспорт траке чине:

– погонски ваљци,
– вођице траке,
– вакуумски стубови,
– сензори граничних положаја траке.

Трака се при уписивању или читању са левог котура преко вођица креће у леви вакуумски стуб траке, а затим преко левог погонског ваљка пролази кроз систем за читање, па се преко десног погонског ваљка и вакуумског стуба намотава на десни котур. Могуће је кретање траке и у супротном смеру. 3а време уписа или читања, трака се креће на „старт – стоп“ начин и то брзином већом од 5m/s. 3бог великог убрзања, може се појавити и вепика сила кидања траке. Да би се то спречило, користе се вакуумски стубови (резервоари за траку) који као механизам за раздвајање држе део траке који је одмотан са котура. Тиме се смањује маса која се убрзава. У стубовима је ваздушни притисак нижи од спољњег, тако да потпритисак увлачи део траке у резервоар. Дужина траке у стубу се регулише помоћу фотоелектричних сензора који сигнализирају када трака достигне доњи или горњи гранични положај. После сигнала, активира се одговарајући погонски ваљак који затеже или отпушта траку до дозвољених граница.

Командни (операторски пулт) састоји се из више индикатора и тастера којима се бира начин рада, покретање и контрола система. Ту је најчешће мoгyћe изабрати директни или посредни начин рада (on-line/off-line), густину уписа, брзо премотавање у једном или у другом смеру итд.

У зависности од начина уписивања и читања података разликују се:

– старт-стоп,
– стимер траке и уређаји.

Описани начин уписа и читања података се назива старт-стоп и примењује се код стандардних јединица магнетне траке.

Стример траке

Неке јединице магнетне траке, осим старт-стоп начина рада, имају могућност и за стример начин рада. То је начин рада при коме је дужина магнетне траке, која пролази поред уписно-читајуће главе између два заустављања, знатно већа од дужине једног блока старт-стоп начина. У овом начину рада магнетна трака се практично кpeћe континуирано, без заустављања, све док се подаци уписују или читају. Обично се такав начин рада примењује када треба обезбедити резервну копију спољној меморији (на пример тврдом диску) за неке важне податке.

Стример начин рада oмoгyћaвa:

– већи капацитет,
– већу брзину уписа и читања,
– једноставност руковања,
– већу поузданост рада.

Постоје јединице код којих је могућ само стример начин рада. Овакви уређаји, поред наведених предности, имају и знатно нижу цену, па се данас углавном код IBM РС компатибилних рачунара користе за резервне копије диска или пренос података са једног тврдог диска на други. Траке се у овом случају производе у виду магнетних касета ради једноставнијег руковања и одржавања.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s