IP адресирање

У Интернету, као и свакој другој мрежи, сваки рачунар мора да има своју јединствену адресу – IP адресу. Постоји више верзија IP протокола, а данас се најчешће користи верзија IPv4. IP адреса се налази у заглављу IP пакета и садржи адресу мреже у којој се рачунар налази и адресу рачунара. Рачунари који су повезани у више мрежа имају више IP адреса, по једну у свакој мрежи.

У Интернету сваки рачунар има две врсте адреса:

  • симболичку адресу

  • нумеричку адресу

Симболичка адреса

Структура симболичке адресе је слична структури обичне поштанске адресе.
Структура поштанке адресе: Име и презиме.Улица и број.Место.Држава
Структура СИМБОЛИЧКЕ адресе: Ime.poddomen.domen

Домен је скуп мрежа и рачунара на Интернету који се налазе под истом административном контролом и одржавањем

Пример: pera.tf.bor.ac.rs

rs означава да се рачунар налази у Србији

ac означава да се ради о академској институцији која се налази у бору /bor/ на техничком факултету /tf/ а име рачунара је pera

rs је домен, ac.rs је поддомен домена rs, bor.ac.rs је поддомен за ac.rs и сл.

Неки од негеографских, глобалних домена су:

edu – академске институције

com – комерцијалне организације

gov – владине организације

mil – војне организације

org – остале организације

Поред ових, постоје и географски домени који идентификују државу: rs за Србију, uk за Велику Британију, at за Аустрију, au за Аустралију, ru за Русију…

Нумеричка адреса

Нумеричка адреса нема значаја за корисника, али је битна за администратора мреже. Нумеричка адреса рачунара дугачка је четири бита и најчешће се представља помоћу четири децимална броја од 0 до 255 међусобно одвојена тачкама.

Најнижа IP адреса је 0.0.0.0, а највиша је 255.255.255.255.

У оквиру IP адресе се налази адреса мреже и адреса станице. Део IP адресе који одрећује мрежу у којој се налази станица назива се мрежни Интернет домен (network Internet Domain). Део IP адресе који идентификује појединачну станицу у мрежи се назива ID станице (host ID). Све станице које имају исту адресу мреже налазе се у истој мрежи и могу да комуницирају једне са другима. Станице које имају различите мрежне адресе не могу да комуницирају без помоћи рутера. Станице које се налазе у истој мрежи не могу да имају исти ID станице.

Интернет адресе су подељене у пет класа:

  • A – први бит 0, 7 битова адреса мреже, 24 битова адреса станице

  • B – прва два бита 10, 14 битова адреса мреже, 16 битова адреса станице

  • C – прва три бита 110, 21 бит адреса мреже, 8 битова адреса станице

  • D – прва четири бита 1110, 28 битова multicast адреса

  • E – првих пет битова 11110, 27 битова резервисано за будућу употребу

формати пет класа IP адреса

формати пет класа IP адреса

На слици се види да класа A омогућава адресирање 27=128 мрежа са по 264=16 милиона станица у свакој мрежи. У класи B може постојати 214=16384 мрежа са по 216=65536 станица, а у класи C се може адресирати преко два милиона мрежа (221) са по 28=256 станица. Треба напоменути да је стварни број адреса мрежа и станица мањи за два од наведених бројева јер је адресама које су састављене искључиво од нула или искључиво од јединица додељено посебно значење (нпр. 000…00 значи „ова мрежа“ или „ова станица“ док 111…11 у адреси рачунара означава емисиону (дифузну, broadcast) поруку, тј. поруку коју треба проследити свим рачунарима у тој мрежи). На следећој слици су приказане специјалне IP адресе.

специјалне IP адресе

специјалне IP адресе

Класа D се користи за истовремено адресирање групе станица (multicasting). IP комуникација најчешће се одвија између једног изворишта и једног одредишта, али понекад је потребно исту поруку истовремено послати већем броју станица (прослеђивање вести, музике, слика). Свака адреса у класи D дефинишу једну групу станица.

IP адресе могу бити јавне и приватне. Јавне додељује InterNIC и могу се користити на Интернету. Приватне адресе су намењене мрежама које нису директно повезане на Интернет и не могу се користити на Интернету:

10.0.0.0 – 10.255.255.255,

172.16.0.0 – 172.31.255.255,

192.168.0.0 – 192.168.255.255 – већина рутера дефинише локалне мреже у овом опсегу!

Пример приватне IP адресе је 192.168.10.2

Рачунари, односно мрежни уређаји са наведеним адресама не могу директно да учествују у Интернет саобраћају. Због тога се ове адресе углавном користе за локалне мреже (LAN), а за излазак на Интернет користи се поступак превођења IP адресе (NAT), углавном преко рутера који поред приватне адресе, поседује и јавну IP адресу. Поред ове технике, за приступ Интернету, може се користити и прокси сервер. Пресликавање мрежне адресе (Network address translation; NAT) је поступак у којем рутер замењује стварну адресу клијента (рачунара) у пакету мрежног саобраћаја својом адресом. Не треба мешати пресликавање мрежне адресе, када рутер у пакетима које шаље на интернет локалну адресу рачунара замењује својом адресом, са логичким адресирањем, где се врши превођење IP адреса у MAC адресе, па ако одредишни рачунар није на локалној мрежи уместо MAC адресе одредишног рачунара уписује MAC адресу рутера, али IP адреса остаје она која је уписана у IP пакету!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s