Мост

Број рачунара у локалној мрежи је ограничен, а када се формира нека локална мрежа обично постоји тенденција да се временом повећава број умрежених рачунара. Ако би се даљим повећањем броја умрежених станица поквариле перформансе мреже, једино решење је да се формира нова локална мрежа. Да би се омогућила комуникација између станица које се налазе у различитим локалним мрежама те мреже се повезују помоћу уређаја који се зове мост (bridge). После спајања локалних мрежа мостом обе локалне мреже раде као јединствена мрежа која се сада назива проширена мрежа. У проширеној локалној мрежи свака локална мрежа ради као један сегмент те јединствене локалне мреже.

За разлику од регенератора који прослеђује сваки бит чим га прими, мост прослеђује оквир тек пошто прими комплетан оквир, и то тек онда када је сигуран да је локална мрежа у коју треба да упути оквир спреман за пријем. Дакле, мост поседује меморију у коју смешта оквир пре него што га проследи даље.

У случају да две станице са супротних страна моста истовремено шаљу податке неће доћи до колизије зато што ће мост сместити у меморију оба оквира и проследити их даље тек када утврди да је пријемна локална мрежа слободна. Када би се ово десило у случају регенератора (две станице са супротних страна регенератора истовремено шаљу податке) дошло би до колизије јер би регенератор, чим би примио бит, одмах га прослеђивао даље.

Повезивање мостом три локалне мреже које користе исте протоколе за управљање слојем везе. У LAN2 су помоћу регенератора повезана два огранка локалне мреже

Повезивање мостом три локалне мреже које користе исте протоколе за управљање слојем везе. У LAN2 су помоћу регенератора повезана два огранка локалне мреже

Мост ради у доња два слоја OSI модела, у физичком слоју и слоју везе.

Међумрежна протоколска архитектура у случају коришћења мостова

Међумрежна протоколска архитектура у случају коришћења мостова

Мост омогућава повезивање локалних мрежа које копристе исти протокол за управљање логичким линком (LLC). Зато мост ни на који начин не мења оквир: оквир који је пренео мост ни по чему се не разликује од оквира који је послала изворишна станица.

Пошто ради у слоју везе, мост се по ISO дефиницији дефинише као свич у слоју 2 OSI модела. Мостови могу да се користе и у жичном и у бежичном преносу података. Бежични мостови служе за бежично повезивање локалних мрежа или за бежично прикључивање удаљених станица на локалне мреже.

Две основне врсте мостова су:

  • транспарентни мост

  • изворишно рутирани мост

Углавном се користи транспарентни мост, па је он и стандардизован.

Транспарентни мост

У меморији моста се налази табела са адресама свих могућих одредишта у проширеној мрежи. Мост у заглављу сваког оквира прочита MAC адресу његовог одредишта и потражи је у свом адресару. Ако се испостави да је одредиште пристиглог оквира нека станица које се налази на истом сегменту на коме је и извориште, мост одбацује тај оквир јер зна да је тај оквир прошао поред свих станица на том сегменту те да га је прихватила одредишна станица. На пример, ако на слици 10.4 станица S1 упути оквир станици S3, оквир стиже у мост, али га мост одбацује јер поређењем адресе одредишта оквира са адресама у свом адресару утврђује да се одредиште (тј. станица S3) налази у LAN1, тј. на истом сегменту из ког је оквир стигао.

Ако мост поређењем адресе одредишта у пристиглом оквиру са адресама у свом адресару утврди да се одредишна станица налази у другом сегменту, онда мост прослеђује оквир, преко одговарајућег порта, на тај сегмент. На пример, ако на слици 10.4 станица S1 упути оквир станици R2, мост на основу свог адресара закључује да се станица R2 налази на сегменту 2, те оквир прослеђује у тај сегмент.

Мост сазнаје топологију проширене мреже на два начина:

  • ручним уношењем физичке адресе свих станица које постоје у проширеној мрежи

  • учењем

Прва метода је непогодна јер се обично ради о мрежама са много станица и мостова, па се друга метода много чешће користи.

Посматрајмо тренутак када се мост укључи у мрежу приказану на слици 10.4. Он у том тренутку не зна ништа о топологији мреже, па је његов адресар празан. Претпоставимо да станица S1 упути оквир станици С1 која се налази у LAN3. На основу адресе изворишта мост сазнаје да оквир стиже из станице S1, а како он стиже по порту 1, то мост закључује да се S1 налази на порту 1 и смешта адресу ове станице (S1) у свој адресар. Мост не зна где се налази станица С1, па зато примењује методу плављења, односно прослеђује рам на све своје портове осим на онај по коме је оквир стигао. Ако би сада станица С1 одговорила станици S1 оквир стиже у мост по порту 3. Мост по адреси изворишта сазнаје да се станица С1 налази на порту 3. Како зна адресу примаоца (S1) он овај оквир шаље само на порт 1. Нека сада станица S2 пошаље оквир станици S1. Оквир стиже у мост по порту 1. Мост тако сазнаје да се S2 налази на порту 1, а како већ зна да се S1 налази на порту 1, он овај оквир не прослеђује. Након неког времена у мосту се формира адресар који има изглед дат у табели:

порт 1

S1, S2, S3

порт 2

R1, R2, R3, R4, R5, R6

порт 3

C1, C2, C3

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s