SAP адресирање

У рачунарима може истовремено да се одвија више програма (процеса). Када апликациони програм у станици А треба да се повеже са одговарајућим апликационим програмом у станици Б, очигледно да није довољно да се дефинише одредишна станица, већ се мора дефинисати и одредишни процес. У том случају испорука с краја на крај не значи слање поруке из изворишног рачунара у одредишни рачунар, већ слање из изворишног процеса једног рачунара у одредишни процес другог рачунара. Тако из сваке станице може да излази и у њу улаз више конекција.

Генерално горњи слој приступа услугама које за њега извршава доњи слој преко тачке приступа услугама или SAP (Service Access Point), или приступне тачке.

Пошто више процеса у једном рачунару може да комуницира са процесима у другом рачунару, мора да се каже која порука припада којој конекцији и та информација се смешта у заглавље јединице података слоја транспорта. Зато између слоја транспорта и горнњег слоја може постојати више TSAP, односно онолико колико се апликационих процеса одвија у датом рачунару.

TSAP – тачка приступа транспортној услузи

Положај TSAP-ова и NSAP-ова

Положај TSAP-ова и NSAP-ова

Сваки SAP мора да има своју адресу која дефинише процес, или како се често каже – ентитет, за који се обавља услуга. Објаснимо однос између тачке ентитета, приступа услузи и њене адресе на примеру телефонског система: корисник телефона је ентитет, тј. активан елеменат, телефонски број представља тачку приступа услузи, а телефонска утичница представља адресу те тачке приступа (односно корисника телефона).

Транспортна конекција (веза на транспортном слоју) почиње од TSAP-а изворишне станице и завршава се у TSAP-у одредишне станице.

Између слоја транспорта и слоја мреже налазе се тачке приступа мрежној услузи или NSAP, која представља логичку адресу рачунара, а то је, у случају TCP/IP модела – IP адреса.

Мрежна конекција (веза на мрежном слоју) почиње од NSAP-а изворишне станцице и завршава се у NSAP-у одредишне станице.

Илустрација коришћења SAP адреса за случај када процес m на станици чија је логичка адреса А шаље податке процесу n на станици чија је логичка адреса К

Илустрација коришћења SAP адреса за случај када процес m на станици чија је логичка адреса А шаље податке процесу n на станици чија је логичка адреса К

На слици је приказано како изгледа адресирање у слоју транспорта, слоју мреже и слоју везе у случају када се у рачунару са логичком адресом А и у рачунару са логичком адресом К реализује више процеса, при чему се из процеса m у рачунар А шаље порука у процес n у рачунару К. У отпремном рачунару слој транспорта у заглављу своје јединице података уноси SAP адресу изворишног и одредишног процеса и, ако је порука већа од максимално дозвољене дужине коју слој мреже може да користи, раставља поруку на више делова, у нашем примеру на два дела, а то су: подаци 1 и подаци 2. Тако у слој мреже стижу два пакета у чија заглавља слој мреже уноси логичке адресе изворишне и одредишне станице. На пријемној страни сваки слој скида своје заглавље, обавља потребне операције и прослеђује преостали део пакета у слој изнад себе, тј. у слој транспорта. У слоју транспорта ова два пакета се рекомбинују у првобитну јединицу поруке која се испоручује слоју изнад.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s