Флеш меморија

Флеш меморија (Flash Memory) је полупроводничка меморија која се може програмирати, брисати и читати у уређају у који је постављена. Могу се програмирати појединачне речи или групе речи – странице, а брисати већи делови меморије који се називају блокови или сектори. Данас се производе чипови (микрокола) флеш меморија капацитета неколико десетина GB и више.

Флеш меморије се користе као управљачке меморије са могућношћу уписа, али све више налазе примену као преносиве меморије за чување великих количина података. Прикључују се на рачунар преко USB магистрале. Флеш меморије све више се уграђују уместо хард дискова као спољне меморије.

Флеш меморија може бити уписана и избрисана брже од обичне EEPROM меморије, а новији дизајни подржавају око 1.000.000 циклуса и брисања. Модерна NAND флеш меморија ефикасно користи силицијумски чип, што омогућава велики капацитет ових меморија.

Флеш меморија функционише тако што су два транзистора међусобно одвојена танким слојем оксида. Један од транзистора је познат као плутајући гејт, а други као контролни гејт. Једина веза плутајућег гејта са редом, или линијом речи, је кроз контролни гејт. Докле год је ова веза на месту, ћелија има вредност 1.

Постоје две главне врсте флеш меморије, која су назване по NAND и NOR логичким колима. Појединачне флеш меморијске ћелије показују унутрашње особине сличне онима код одговарајућих логичких кола.

Док EPROM-и морају бити потпуно избрисани пре него што се препишу, NAND флеш меморија може да се пише и чита у блоковима (или странама), који су генерално много мањи него цео уређај. NOR тип флеш меморије омогућава упис једне машинске речи на обрисану локацију или независно читање.

Тип NAND се првенствено користи за меморијске картице, USB флеш дискове, за опште складиштење и пренос података. NAND или NOR флеш меморија се такође често користе за складиштење података о конфигурацији у бројним дигиталним производима, задатак који је претходно омогућавао EEPROM или статички RAM са батеријама. Један значајан недостатак флеш меморије је коначан број читања/писања циклуса у одређеном блоку.

Поред тога што је трајна, флеш меморија нуди брзи приступ читању, једнако брз као и код динамичког RAM-а, мада не тако брз као статички RAM или ROM.

Иако је флеш меморија технички тип EEPROM-а, термин „EEPROM“ се углавном односи на не-флеш EEPROM који је обрисив у малим блоковима, типично битовима.

USB флеш

USB флеш диск, или како му је право име, USB Memory Drive или Keydrive, је мали преносни уређај за складиштење података који користи флеш меморију и USB конектор. Прикључује се у нормалан USB прикључак типа А, било на рачунару или на USB hub-у. Уређај се напаја преко прикључка на рачунару и није му потребно спољашње напајање.

За разлику од осталих преносивих медија за складиштење података, USB флеш користи полупроводничку технологију (чипове) за чување података. Ово га чини отпорним на физичка оштећења и прашину. Њихов капацитет се мењао, од почетних 16MB до данашњих неколико GB. У 2003. год. већина USB флешева је радила на USB 1.0/1.1 стандарду са брзином од 12Mb/s. У 2004 нови USB флешеви подржавају USB 2.0 интерфејс, са максималном брзином читања од око 200Mb/s и брзином уписа од око100MB/s. У идеалним условима, овако сачувани подаци могу опстати око 10 година.

Advertisements

One thought on “Флеш меморија

  1. Повратни пинг: Главне меморије – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s