Меморије

Меморија (меморијски систем) је скуп уређаја који обезбеђују записивање бинарних података. Меморија је намењена упису, памћењу и читању података и програма. Операције уписа и читања називају се и приступ меморији. Сваки меморијски систем садржи меморијски медијум на коме се памте подаци, као и одговарајуће управљачке електронске и програмске блокове.

Меморијски медијум је материјал или конфигурација сачињена од неког материјала чија се нека променљива физичка величина користи за памћење података. Нпр: магнетне траке, дискете, магнетни дискови, оптички дискови, бистабилна електронска кола…

У свим меморијским системима који се данас користе на меморијском медијуму се памти енергија у неким дискретним количинама, нпр: магнетни момент, струја, наелектрисање, проводни пут… Да би се неки медијум могао користити за памћење података треба да поседује:

а) два стабилна стања, којима се представљају бинарне вредности 0 и 1
б) могућност уписа преласком у одговарајуће стање
в) могућност читања стања

Свака меморија обично има два основна функционална дела:

меморијски медијум спосован да ограничено или неограничено дуго памти претходно запамћене податке

управљачку јединицу која служи за тражење, уписивање и читање података на меморијском медијуму на захтев процесора или других функционалних делова рачунара.

Технологија меморијских медијума

Да би меморијски систем могао да ради он добија упутства од процесора: шта треба урадити (читање или упис) и где (адреса). Поред тога, при операцији уписа процесор обезбеђује и податке које треба уписати а при читању обезбеђује место за смештање прочитаних података.

Да би меморија могла обављати своје функције треба обезбедити и управљање. Зато сваки меморијски систем има два основна функционална дела: управљачку јединицу меморије и меморијски медијум.

технологија медијума

Подела меморија

Свака меморија треба да поседује следеће карактеристике:

– велику брзину
– велики капацитет
– прихватљиву цену

Како све ове захтеве истовремено не задовољава ниједна технологија меморијских компонената нити постоји једноставно решење, меморија савремених рачунара прераста у меморијски систем са сложеном структуром који се састоји од више различитих врста меморија, као што су:

– регистарска меморија
– главна (оперативна, примарна) меморија
– спољна (масовна, секундарна) меморија
– кеш-меморија

Регистарска меморија укључује регистре унутар процесора. То су углавном регистри опште намене и посебни регистри за рад са бројевима у покретном зарезу, а код савремених процесора то су тзв. регистарска поља (register fields). Брзина регистарске меморије усаглашена је са брзином процесора тако да не уноси застоје у његов рад, а користи се за привремено чување операнада и инструкција. С обзиром на чињеницу да јој процесор директно приступа, спада у интерне меморије.

Главна меморија је релативно великог капацитета, физички се налази изван процесора, али је смештена на матичну плочу. Намењена је привременом памћењу података и програма који се у датом тренутку користе. Поред података за обраду (улазни подаци) и података који дефинишу поступак обраде (инструкције програма) у главној меморији се такође памте и међурезултати и коначни резултати обраде. Главна меморија назива се понекад и интерна меморија, јер јој процесор може директно приступитити. Оперативна меморија се састоји од више меморијских модула при чему сваки од њих истовремено може да обави једну операцију приступа меморији, а садржи подскуп укупног адресног простора. Меморијски модули организовани су у меморијске банке састављене од више модула који деле исте улазне и излазне магистрале.

Спољна меморија има много већи капацитет од главне меморије, али је и много спорија од ње. Спољна меморија служи за дуготрајно чување (складиштење) системских и апликационих програма, чување података великог обима, архивирање података, чување резервних копија података… односно за чување програма и података који не захтевају стално присуство у главној меморији. Састоји се од периферних меморијских уређаја којима процесор приступа преко улазно-излазног подсистема рачунара. Подаци из спољне меморије доступни су процесору тек после преноса у главну меморију. Данас се као спољне меморије највише користе магнетни и оптички дискови.

Кеш-меморија је брза меморија која се налази између процесора и главне меморије. У њој се привремено смештају актуелне инструкције и подаци за активне програме (програме који се извршавају). Капацитет кеш-меморије је много мањи од капацитета главне меморије, а њена брзина одговара брзини процесора.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s