Класификација меморија

При класификацији меморија користи се више различитих критеријума, од којих су најчешћи следећи:

1) Физички принцип записивања

Један од важних критеријума је физичко својство материјала који се користи за памћење (складиштење) података. Највише се користе следећи физички принципи записивања и чувања података: електронски, магнетни и оптички.

Електронски принцип користи се код полупроводничких меморија реализованих бистабилним колима која се могу улазним управљачким сигналима поставити (превести) у два различита стабилна стања. Излазна стања, која се карактеришу напоном, задржавају се и после завршетка улазних управљачких сигнала.

Магнетне меморије заснивају се на данас највише коришћеној физичкој појави за реализацију меморијских система – феромагнетизму. Феромагнетизам представља својство неких материјала (нпр. магнетно тврдих материјала) да задрже намагнетисаност (магнетизацију) и када нема деловања спољашњег поља.

Код оптичких меморија упис и читање података врше се помоћу полупроводничког ласера и оптичког система за генерисање уског снопа светлости који се фокусира на медијум ради приступа сваком биту података.

2) Метод приступа

Меморије се често класификују и према начину (методу) приступа запамћеним подацима. Постоје меморије са непосредним приступом, меморије са директним приступом, меморије са секвенцијалним приступом и асоцијативне меморије.

Код меморија са непосредним (произвољним) приступом на основу адресе може се приступити било којој локацији. Меморијски медијум по правилу садржи скуп једнаких меморијских елемената – локација (меморијских ћелија), намењених за чување бинарног кода величине једне меморијске речи.

Посебну категорију меморија са непосредним приступом чине читачке (фиксне) меморије. У овим меморијама подаци су на мемоирсјком медијуму фиксни (константни) и не могу се брисати.

Код меморија са директним приступом и меморија са секвенцијалним приступом меморијски медијум се на одређени начин креће у односу на систем за читање и упис. Овде спадају меморије са магнетним тракама, магнетним дисковима и меморије са оптичким дисковима.

Код меморија са директним приступом, као што су нпр. дискови, носилац података (диск) стално ротира у односу на систем за читање и упис, тако да се приступ неком делу носиоца ради читања или уписа циклички понавља.

Код меморија са секвенцијалним (серијским) приступом као што је нпр. магнетна трака, врши се сукцесивна (редна) провера делова носиоца података (блокова) док тражени блок не дође у положај да му се може приступити.

Асоцијативна меморија је меморија са непосредним приступом која додатно има уграђени механизам који омогућава истовремено поређење у само једном меморијском циклусу садржаја свих локација са задатим садржајем – кључем. Овде адреса тражене речи није позната већ се она тражи на основу садржаја и налазе се све меморијске локације меморије које имају садржај једнак задатом садржају кључа.

3) Начин организације

Према начину организације меморије, тј. према методу смештања и тражења података на меморијском медијуму, разликују се адресне меморије, асоцијативне меморије и стек-меморије. Асоцијативне и стек-меморије су безадресне меморије.

У адресним меморијама (меморијама са адресном организацијом) приступ подацима врши се на основу адреса локација. Адреса представља број додељен локацији ради њене једнозначне идентификације. При упису или читању речи из задате локације меморије инструкција треба да укаже на адресу по којој се врши приступ. У адресне меморије убрајају се меморије са непосредним приступом.

Код асоцијативних меморија подаци се траже на основу њиховог садржаја задатог кључем. Асоцијативни приступ често се користи при реализацији кеш-меморија.

Стек-меморија или стек је безадресна регистарска меморија у коју се подаци уписују и из које се читају преко тзв. врха стека по принципу последњи уписан-први прочитан.

4) Задржавање података

Према могућности задржавања података по престанку (искључењу) напајања, разликују се постојане и непостојане меморије.

Код постојаних меморија подаци се при нестанку напајања задржавају, што је случај код магнетних дискова, оптичких дискова и магнетних трака. Код непостојаних меморија по престанку напајања садржај се заувек губи. Пример оваквих меморија су полупроводничке RAM меморије.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s