Логичко адресирање

Станице које се налазе у различитим мрежама не могу директно да комуницирају користећи само физичку адресу, јер она омогућава директну комуникацију само унутар дате мреже. Зато се свакој станици, поред физичке адресе, додељује и логичка адреса.

пример коришћења физичких и логичких адреса у случају када станица чија је логичка адреса А шаље оквир станици која се налази у другој локалној мрежи и чија је логичка адреса К

пример коришћења физичких и логичких адреса у случају када станица чија је логичка адреса А шаље оквир станици која се налази у другој локалној мрежи и чија је логичка адреса К

На слици је дат пример како се одвија комуникација између станица које се налазе у различитим мрежама. Приказане су три локалне мреже које су међусобно повезане двопортним рутерима R1 и R2. Физичке адресе станица и рутера представљене су двоцифреним бројем, а њихове логичке адресе једним словом азбуке. Пошто у овом примеру сваки рутер спаја по две мреже, то сваки рутер има две физичке и две логичке адресе, по једну за сваку мрежу на коју је укључен.

На слици је приказан случај када станица са логичком адресом А и физичком адресом 11, која се налази у LAN1, упућује оквир података станици са логичком адресом К и физичком адресом 71 која се налази у LAN3. Како LAN1 и LAN3 нису директно повезани, да би оквир из станице А стигао у станицу К, он мора да прође кроз LAN2, односно мора да прође кроз два рутера. Изворишна станциа у слоју мреже у заглавље пакета уноси логичке адресе изворишта и крајњег одредишта (односно, А и К), а у слоју везе у заглавље оквира уноси физичке адресе изворишта (11) и непосредног одредишта у својој мрежи, а то је рутер R1 који је повезан на ту мрежу (16). Сваки рутер зна све логичке (и физичке) адресе станица у својој мрежи, односно у мрежама које повезује, као и адресе свих осталих рутера. Када оквир стигне у рутер R1 који повезује LAN1 и LAN2, овај увидом у логичке адресе (што обавља на свом слоју мреже) види да се крајње одредиште налази у LAN3, па оквир упућује у рутер R2 који повезује LAN2 и LAN3. Да би то урадио, рутер R1 мора у оквиру који шаље да промени физичке адресе изворишта и одредишта: сада је извориште оквира рутер R1 који у LAN2 има физичку адресу 24, а одредиште оквира је рутер R2 са физичком адресом 36. Када рутер R2 прими оквир, он прегледом логичке адресе одредишта види да се крајње одредиште налази у LAN3, па оквир прослеђује у његово крајње одредиште тако што у заглавље оквира уноси своју физичку адресу (92) као изворишну адресу и физичку адресу крајњег одредишта (71). Црвеном линијом означена је путања коју овај пакет прође од изворишта до одредишта, при чему треба запазити да се у оба рутера задржава због измене података у заглављу (изворишне и одредишне физичке адресе!)

Као што се види, логичке адресе остају све време непромењене!

Advertisements

2 thoughts on “Логичко адресирање

  1. Повратни пинг: Слој мреже – Рачунари и програмирање

  2. Повратни пинг: DNS – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s