Адресирање

Уопштено може се рећи да комуникација укључује 3 агента: процесе, станице (рачунаре) и мреже. Процеси које овде разматрамо су дистрибуиране апликације које укључују размену података између два рачунарска система. Ови процеси, и други, извршавају се на станицама које често могу подржати више симултаних апликација. Пример је операција преноса фајлова која укључује процес преноса фајлова на једној станици који размењује податке са процесом преноса фајлова на другој станици. Станице су повезане помоћу мреже и подаци који се размењују преносе се мрежом од једне станице до друге. Тако пренос података од једног процеса до другог укључује:

  1. довођење података до станице на којој лежи одредишни процес – то је тзв. хоризонтални пренос података унутар једног слоја OSI модела
  2. прослеђивање података до намераваног процеса унутар рачунара – вертикално нагоре, од најнижег слоја до слоја апликације, односно процеса (апликације) коме су подаци намењени

LLC кориснички подаци (а то је, у ствари, пакет који је прослеђен са мрежног слоја на слој везе) који се шаљу прослеђују се наниже до LLC нивоа који додаје заглавље. Ово заглавље садржи управљачке информације које се користе за управљање протоколом између локалног и удаљеног LLC подслоја. Комбинација корисничких података и LLC заглавља означена је као LLC пакет. Након што је изворни LLC подслој припремио LLC пакет, тај пакет се прослеђује наниже као блок података до MAC подслоја. MAC подслој додаје и заглавље и реп оквира, ради управљања MAC протоколом. Резултат је MAC оквир. MAC заглавље мора садржати адресу одредишта која јединствено идентификује станицу на локалној мрежи. То је неопходно зато што ће свака станица на локалној мрежи читати поље адресе одредишта како би одредила да ли треба да задржи MAC оквир. Када је MAC оквир стигао до одредишта, одредишни MAC подслој уклања MAC заглавље и реп оквира, и прослеђује резултујући LLC пакет горе до LLC подслоја. LLC заглавље мора садржати адресу одредишног процеса како би LLC одредио коме треба испоручити податке. потребна су два нивоа адресирања:

  • MAC адреса (физичка адреса): идентификује физички интерфејс од станице до локалне мреже. Физичка адреса је јединствена и додељује се током производње мрежне картице. У већини случајева то је једнозначна веза између станице и физичке адресе. У неким случајевима једна станица може имати више мрежних картица, како би се прикључила на више преносних медијума или више локалних мрежа, и свака од тих мрежних картица има другу MAC адресу.

  • LLC адреса: идентификује LLC корисника, односно станицу, зато што је LLC адреса придружена одређеној станици. Рекли смо већ да је MAC подслој везан за преносни медијум, а LLC подслој је везан за рачунар. Због тога један рачунар може имати више MAC адреса, а само једну LLC адресу!

Мрежна картица ради у физичком слоју и у слоју везе и има низ функција. Осим што се на њој налази физичка адреса, у мрежној картици се, нпр. формирају оквири, обавља се конверзија из паралелног у серијски пренос и обрнуто, прилагођава се облик дигиталног сигнала какав се користи у рачунару у облик који одговара медијуму кроз који се обавља пренос. На одредишту мрежна картица посматра оквире који пролазе кроз мрежу и проверава да ли се адреса њиховог одредишта подудара са њеном физичком адресом како би прихватила само оне оквире који су упућени њеној станици.

Пошто је физичка адреса везана за мрежну картицу, премештање мрежне картице у други уређај или замена покварене картице има за последицу промену физичке адресе рачунара. С друге стране, ако се рачунар из једне локалне мреже премести у другу локалну мрежу, његова физичка адреса остаје непромењена.

Рачунар може да буде повезан у више локалних мрежа, што значи да ће имати више физичких адреса. Тада у рачунару мора да буде инсталиран одговарајући број мрежних картица.

изглед оквира у случају када рачунар са физичком адресом 13 шаље поруку рачунару чија је физичка адреса 42

изглед оквира у случају када рачунар са физичком адресом 13 шаље поруку рачунару чија је физичка адреса 42

Поред појединачних адреса укључене су и групне адресе. Групна адреса задаје скуп од једне или више станица. Неко може желети да пошаље поруку свим станицама у локалној мрежи, или неком подскупу станица у мрежи. Користе се два типа групних адреса. Broadcast адреса (циркуларна адреса, адреса за циркуларне поруке) односи се на све станице унутар неке мреже: свака станица у тој мрежи интерпретираће циркуларну адресу као да је пакет/оквир адресиран на њега. Multicast адреса (групна адреса) односи се на неки подскуп станица унутар неке мреже: свака станица у том подскупу интерпретираће групну адресу као да је пакет/оквир адресиран на њега.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s