Слој везе

У локалним рачунарским мрежама најзаступљеније су четири архитектуре: етернет (енг. ethernet), магистрала са жетоном (енг. token bus), прстен са жетоном (енг. token ring) и FDDI (Fiber Distributed Data Interface) – мреже засноване на примени оптичких каблова, тако да се њиме нећемо бавити. Прве три архитектуре су IEEE стандарди и део су 802 пројекта. IEEE 802 пројекат је модуларан и покрива физички слој и слој везе, а делимично и слој мреже. Наведимо само неке од ових модула, и то оне које ћемо проучити:
– 802.2 бави се тзв. LLC подслојем слоја везе; LLC подслој је заједнички за све протоколе локалних мрежа које је дефинисала IEEE
– 802.3 бави се локалним мрежама које логички представљају мреже са магистралом
– 802.4 бави се локалним мрежама које функционишу као магистрала са жетоном
– 802.5 бави се локалним мрежама у облику прстена са жетоном

Као што смо видели, најнижи (физички) слој (у OSI и IEEE802 референтном моделу) укључује следеће функције:
– кодовање/декодовање сигнала
– генерисање/уклањање преамбуле (заглавља) – за синхронизацију
– пренос/пријем битова
Поред тога, физички ниво 802 модела укључује спецификације преносног медијума. Уопштено, он је испод најнижег слоја OSI модела, али је избор преносног медијума критичан у пројектовању локалне мреже, па је укључена и спецификација медијума.

Подсетимо се да се у ОSI моделу комуникација између два корисника обавља и вертикално (одозго на доле на предајној страни и одоздо на горе на пријемној страни) и хоризонтално унутар једног слоја, при чему сваки слој има своју преносну јединицу података са којима ради:
– виши слојеви (апликација, презентација, сесија) као преносну јединицу имају податак
– транспортни слој као преносну јединицу има сегмент, односно датаграм или пакет
– мрежни слој ради са пакетима
– слој везе ради са фрејмовима (оквирима, рамовима)
– физички слој посматра појединачне битове као преносну јединицу података.

Ако физички повежемо два рачунара, мора се пре почетка размене информација решити низ задатака, као што су: уређај А који жели да пошаље податке мора да зна да ли је уређај Б спреман за пријем, у случају полудуплексне везе мора се спречити да други уређај почне да емитује иако први уређај још увек шаље податке, ако су повезани рачунари различитог капацитета и процесорске снаге мора се онемогућити да предајни рачунар шаље податке већом брзином но што пријемни рачунар може да их обради. Готово увек се рачунарске мреже састоје од више од два рачунара што значи да изворишна станица мора да назначи којој станици шаље податке. Сви наведени проблеми, као и многи други, решавају се у слоју везе.
Најкраће речено, слој везе бави се преносом оквира између два суседна чвора. Да би се то реализовало у слоју везе обављају се следећи послови:
формирање оквира. На отпреми слој везе додаје пакету пристиглом из слоја мреже заглавље и реп. На пријему слој везе дели пристигли низ битова који стиже са медијума на оквире, скида заглавље и реп и преостали део оквира, тј. пакет прослеђује у горњи слој, у слој мреже
физичко адресирање. У заглавље оквира уноси физичку адресу изворишта и одредишта
управљање приступом медијуму. Када је на истој линији повезано више станица (случај дифузних мрежа), у слоју везе се одређује која станица у ком тренутку има право да емитује
управљање протоком. Ако је брзина којом одредиште прихвата податке мања од брзине којом извориште шаље податке, слој везе активира механизам за управљање протоком како би се спречило да брзо извориште загуши споро одредиште
контрола грешака. Слој везе претвара физички слој у поуздани линк тако што, помоћу информација у репу оквира, омогућава откривање и поновно слање оштећених или изгубљених оквира и спречава појаву дуплираних оквира.
Да би могао да одговори великом броју задатака, слој везе је најчешће подељен на два подслоја и то на:

слој везе састоји се од два подслоја: доњег MAC подслоја и горњег LLC подслоја

слој везе састоји се од два подслоја: доњег MAC подслоја и горњег LLC подслоја

подслој за управљање логичком везом или LLC (Logical Link Control) подслој и
подслој за управљање приступом медијуму или MAC (Medium Access Control) подслој.
LLC подслој налази се непосредно испод слоја мреже. Овај подслој је заједнички за све протоколе локалних мрежа које је дефинисала IEEE. Његов задатак је да омогући да више протокола слоја мреже може заједнички да користи слој везе.
MAC подслој налази се испод LLC подслоја, односно непосредно изнад физичког слоја. у овом подслоју обавља се много послова: формирају се оквири, решава проблем права приступа медијуму, обавља физичко адресовање изворишне и одредишне, ту се налазе алгоритми за управљање у каналу, за откривање грешака и поновно слање оштећених или изгубљених оквира, разрешава питање приоритета… MAC подслојем се баве стандарди 802.3, 802.4 и 802.5. Дакле, MAC подслој је, за разлику од LLC подслоја, специфичан за сваку LAN топологију.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s