Модеми

Модем је скраћеница од MODulate/DEModulate. Модем је име за уређај који модулише аналогни носилац сигнала, и који исто тако демодулише – декодира дигитални сигнал из аналогног носиоца. Модем је из рачунара најчешће спојен на телефонску линију, али могуће је спојити модем на било који кабл који преноси податке или на бежични носилац сигнала.
Углавном служи за спајање на Интернет, али је могуће слати и примати телефакс (ако је то fax модем) или га програмирати да глуми аутоматску секретарицу. Ради тако да преводи податке које добије из телефонске линије у податке које рачунар разуме и обрнуто. Најновији, и већ устаљени, стандард је v.92 који је у великој мери заменио мало старији v.90. Највећа брзина данашњих модема је 56kbps, што је у рачунарству веома мала брзина, и најчешће их користе корисници који користе само основне сервисе на Интернету као што је емаил.

Историјски развој модема

Модем је уређај који се користи за слање и примање дигиталних података преко телефонске линије. Постоје жични и бежични модем. Жични могу бити ускопојасни (dial up) и широкопојасни (adsl модеми, кабловски модеми).

Модеми су први пут почели да се користе шездесетих година 20. века ради повезивања терминала (најчешће само тастатуре и монитора) са главним рачунаром. Када би корисник откуцао неко слово на терминалу, ASCII код тог слова би се преко модема преносио до компјутера, одакле би се слово враћало терминалу и исписивало на његовом екрану. Модеми су тада радили при брзини од 300 бита у секунди (300bps) што одговара преносу од око 30 слова у секунди, што је много брже него што смо у стању да куцамо. Ипак, када су рачунари преко својих модема почели да се повезују на заједничке сервере, могли су се преносити програми и много веће информације преко рачунара, па је брзина модема почела полако да се повећава и то од 1200bps средином осамдесетих, преко 9600bps почетком деведестих година, па све до данашњих 56Kbps у случају стандардних модема или чак 52Mbps код ADSL модема.

Модем од 300bps представља уређај који користи FSK (систем у коме се различити битови представљају различитим тоновима, односно различитим звучним фреквенцијама) за пренос дигиталних информација преко телефонске жице. Тако, у случају везе између терминала и главног рачунара, терминал представља бит 0 фреквенцијом од 1070Hz, док се бит 1 представља са 1270Hz. С друге стране, рачунар који шаље информацију терминалу представља 0 као 2025Hz, а 1 као 2225Hz, а пошто два модема који комуницирају шаљу сигнале на различитим фреквенцијама, они могу истовремено слати и примати податке. Како би повећали брзину модема, њихови дизајнери уместо FSK користе PSK или QAM (Quadrature Amplitude Modulation), чиме је могуће убацити огроман број информација на обичну телефонску линију опсега фреквенција од само 3kHz.

Наравно, данас се уместо терминала користи ISP (Internet Service Provider) за повезивање рачунара. Уместо слања појединачних слова, модем преноси TCP/IP пакете између рачунара и сервера ISP-а, а за слање ових пакета модеми се користе методом познатом и као PPP (Point-to Point Protocol) – рачунар прави TCP/IP датаграме и даје их модему ради преноса, а ISP прима сваки датаграм и шаље их на жељено место на Интернету.

Широкопојасни модеми

ADSL (asymmetric digital subscriber line) модеми су скорији пројекат који није ограничен на фреквентни опсег телефонске линије. Стандардни телефонски кабл – упредена парица може, на кратким удаљеностима, преносити сигнале са много већим фреквенцијама од максималне фреквенције кабла. ADSL широкопојасни модем користи предност ове особине. Ипак, особине ADSL-а опадају са повећањем дужине кабла. То ограничава ADSL широкопојасну услугу на претплатнике унутар релативно мале удаљености од телефонске централе.

Кабловски модеми користе инфраструктуру која је првобитно била намењена да преноси сигнал телевизије и због тога је пројектована да користи високе фреквенције. Кабловски модем је уређај који је неопходан корисницима кабловске телевизије да користе услуге Интернета тј. кабловског интернета. Функција кабловског модема је да раздвоји делове спектра који се односе на пренос радио и ТВ сигнала од података који се односе на Интернет. Један кабл може преносити радио и телевизијске сигнале у исто време са широкопојасном интернет услугом, без сметњи. Кабловски модем има најмање три прикључка. Први прикључак је стандардни Ф-порт конектор, односно конектор за коаксијални кабл који је сличан конектору на полеђини ТВ апарата или видео рекордера. Кабловска телевизија се прикључује на тај порт. Други и трећи интерфејс су Ethernet (мрежни) и USB конектори, којим се кабловски модем повезује са рачунаром.

Упркос и могућим „загушењима“ у 99 од 100 случајева кабловски модем обезбеђује далеко веће брзине и поузданост од телефонског модема. Брзина преузимања података са интернета теоретски може имати вредност до 36 мегабита у секунди, а слања података чак до 10 мегабита у секунди.

Брзина је постигнута захваљујући томе што је кабловском модему за пренос информација на располагању један или два канала са опсегом од 6MHz што је далеко изнад пропусног опсега класичне телефонске линије од 3kHz. Нови типови широкопојасних модема укључују и сателитске модеме.

Већина претплатника, када је широкопојасни интернет постао доступан, није ништа знала о умрежавању и рутерима, али је већина људи знала да модем повезује рачунар на интернет преко телефонске линије. Да би искористили блискост са појмом модем компаније су своје уређаје назвале широкопојасни модеми, уместо израза као што су: адаптер, интерфејс, примопредајник, мост… У ствари, широкопојасни модеми се уклапају у дефиницију модема јер користе сложене таласне облике за пренос дигиталних сигнала. Користе напреднију технологију од dial-up модема: обично могу модулисати и демодулисати стотине канала истовремено или користе шире канале од dial-up модема.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s