Инструкције процесора

Рад процесора је одређен инструкцијама које он извршава, а које се зову машинске инструкције или рачунарске инструкције. Скуп различитих инструкција које процесор може да изврши се зове скуп инструкција процесора. Скуп стандардних инструкција чине инструкције преноса, аритметичке инструкције, логичке инструкције, инструкције померања и ротирања, инструкције скока и мешовите инструкције. У табели 1 су дате основне инструкције процесора.

Елементи машинске инструкције

Свака инструкција мора да садржи информације које процесор захтева за извршење. Елементи машинске инструкције су:

Код операције, који одређује операцију која треба да се изведе. Он представља бинарни код који јединствено одређује сваку операцију.
Референца изворног операнда, која обухвата један или више извршних операнада који се користе као улази за извршење инструкција.
Референца резултујућег операнда, која обухвата резултујући операнд, тј. резултат извршења инструкције.
Референца на следећу инструкцију, која говори процесору где се налази следећа инструкција коју треба извршити после завршетка текуће инструкције.

Следећа инструкција која треба да се изврши се налази у главној меморији или на диску (код система са виртуелном меморијом). У већини случајева, следећа инструкција која треба да се изврши се налази непосредно иза текуће инструкције.

Представљање инструкција

Унутар рачунара, свака инструкција је представљена низом битова. Подељена је на поља која одговарају елементима инструкције који су њен саставни део. Једноставан пример формата инструкције је приказан на слици:

пример формата инструкције

пример формата инструкције

За време извршења инструкције, она се учитава у регистар за инструкције IR, који се налази у процесору.

Бинарно представљене машинске инструкције су тешко разумљиве за човека. Стога је уобичајена пракса да се користи симболичко представљање машинских инструкција. Операциони кодови се представљају скраћеницама које се зову мнемоници и указују на одређену операцију. Неки од примера су ADD, SUB, LOAD, POP,…, а пример комплетне инструкције је:

ADD x,y,z – сабирају се бројеви са локација x и y, а резултат се смешта на локацију z

Језик у коме се користе симболичко представљене машинске инструкције се зове асемблерски језик, а програм преводилац који преводи са асемблерског језика на машински језик (низ 0 и 1) назива се асемблер.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s