Већина савремених процесора конструисана је тако да поседује одређени број посебних наменских регистара који имају унапред дефинисане управљачке функције. Ови се регистри називају управљачки регистри процесора.
Регистри процесора
Управљачки регистри:
– AR (адресни регистар меморије): у њега се уписује адреса меморијске локације којој треба приступити
– PR (прихватни регистар меморије): сваки податак који треба уписати у меморију мора се претходно сместити у овај регистар. Упис у меморију може се вршити само из овог регистра. Такође, сваки прочитани податак из меморије прво се шаље у PR одакле се даље може користити. Приликом уписа у меморију претходни садржај одговарајуће меморијске локације се уништава (брише се), док се при читању врши копирање садржаја меморијске локације.
– BI (бројач инструкција): да би управљачка јединица имала информацију о адреси следеће инструкције која ће се извршавати уведен је овај регистар (програм који управља обрадом налази се у ОМ, а инструкције су смештене у меморијске локације са суксцесивним адресама). После позивања инструкције у управљачку јединицу, садржај бројача инструкција се повећава за 1, односно за дужину позване инструкције.
– RI (регистар инструкција): у њега се уписује инструкција и на тај начин она управља извршењем операције
– AK (акумулатор): користи се приликом извршавања аритметичких, логичких и других машинских операција. При извршавању неке операције, у АК се налази један од операнада, и у АК се увек смешта резултат добијен по извршењу те операције, при чему се стари садржај АК брише. Неки процесори немају АК већ његову функцију преузимају регистри опште намене.
– RU (регистар услова): служи за памћење кодова услова или кодова стања, који представљају информације добијене при извршењу операције. Сваки бит регистра услова назива се индикатор стања и поставља се независно од осталих индикатора сагласно условима које даје излазна реч резултата из АЛЈ. Код неких аутора битови овог регистра се називају заставице (flags), па се и регистар назива флег регистар. Индикатори који се најчешће користе су:
Z – садржај АК нула,
N – садржај АК негативан,
P – садржај АК позитиван,
C – постоји пренос из највише позиције АК,
V – прекорачење капацитета АК, …
– RSP (реч стања процесора): садржи битове статусног и управљачког карактера – често је RU саставни део RSP
– RMP (регистар маске прекида): служи за селективну дозволу и забрану одређених програмских прекиа
– XRi (индексни регистри): један од података који се користи при адресирању налази се у у овим регистрима (адреса по којој се проналази податак у перативној меморији ради извршења неке операције најчешће није само адреса у адресном делу инструкције већ се израчунава на основу више података коришћењем различитих начина адресирања).
– BR (базни регистри): такође служе за адресирање
– PS (показивач стека): магацин, стек или магацинска меморија представља меморију која се у рачунарима најчешће реализује у оперативној меморији, и то тако да адресе стека расту према нижим адресама меморије. PS се користи за рад са стеком, у њему се чува адреса врха стека, односно прве слободне локације у стеку (локација на коју се уписује податак на стеку)
Остали регистри процесора – поред наведених управљачких регистара у процесору могу постојати и други регистри који су доступни програмеру, као на пример : други АК, додатни аритметички регистри за множење и дељење или за операције са покретним зарезом, посебан регистар за рад са потпрограмима,…
Регистри опште намене: служе за привремено чување података или међурезултата, као базни и индексни регистри, показивачи стека и сл. Савремени процесори садрже више десетина регистара опште намене.
