WI-FI

Wi-Fi је бежична локална рачунарска мрежа (WLAN) која почива на стандарду IEEE 802.11. Сви уређаји који су повезани на ову мрежу су у близини (пар десетина метара) антене (уређаја) која прима и предаје потребне сигнале.

IEEE 802.11 стандард дефинише три физичке технике за бежични пренос података. То су дифузни инфрацрвени пренос IR (InfraRed), раширени спектар са скоковитим променама фреквенције (Frequency Hopping Spread Spectrum – FHSS) и раширени спектар помоћу директне секвенце (Direct Sequence Spread Spectrum – DSSS). Док инфрацрвена техника ради у основном опсегу, друге две технике које су на радио основи функционишу на фреквенцијама од око 2.4 GHz. Инфрацрвени пренос се углавном не користи због малог домета. FHSS се углавном користи за унутрашњу бежичну комуникацију између уређаја, а DSSS се користи за комуникацију између уређаја смештеним у различитим објектима.

Бежичне локалне мреже користе „Spread Spectrum“ модулацију која сигнал распростире по широком опсегу фреквенција. Наиме, оне омогућавају да више корисника истовремено дели исти фреквентни опсег без међусобне интерференције, и пружају много већу отпорност на сметње и прислушкивање од модулација ‘уског’ спектра.

Показало се да је много боље слати сигнал мале снаге преко ширег фреквентног опсега, него да се сигнал велике снаге шаље преко малог фреквентног опсега. Уколико на некој фреквенцији из опсега постоји снажна сметња, вероватноћа да ће се послата информација тачно примити је неупоредиво већа зато што ће највећи део сигнала бити пренесен, ван осега где је сметња. Ова технологија је развијена још пре око 50 година и то за војне примене са циљем да буде максимално отпорна на ометања, интерференцију и прислушкивање.

Код FHSS система носилац скоковито мења фреквенцију, по некој псеудослучајној секвенци. Псеудослучајна секвенца је низ фреквенција на којима ће носилац провести одређени интервал пре него што понови шаблон. Предајник користи ову секвенцу да одабере фреквенције за пренос. Носилац на једној фреквенцији проведе одређено време (време стајања – dwell time), а затим потроши малу количину времена (време скока – hop time) да скочи на другу фреквенцију. Када исцрпи листу фреквенција, предајник ће поновити секвенцу.

По IEEE 802.11 стандарду за FHSS пренос користи се део индустријског, научног и медицинског спектра (Industrial, Scientific, and Medical (ISM) radio band: 2.4GHz – 2.5GHz), а то је подопсег UHF опсега намењен за примену у индустрији, науци и медицини. За Америку и већину Европе користи се опсег између 2.4GHz и 2.4835GHz. На том опсегу дефинисано је 79 фреквенција по којима носилац скаче по одређеном шаблону.

DSSS системи су општепознати и највише кориштени системи који се заснивају на раширеном спектру, а своју популарност највише дугују лакоћи имплементације и високом протоку података. Ови системи користе један канал из скупа од 11 канала. Канали су широки 22 MHz, што DSSS системима омогућава већи проток него код FHSS система.

Ширење спектра се врши на тај начин што се сваки бит информације мења одређеном секвенцом битова која се назива урезани код (chipping code), проширујући код (spread code) или обрадна добит (processing gain). Што је дужина ове секвенце већа, већа је и отпорност сигнала на интерференцију јер он заузима шири опсег. IEEE 802.11 радна група је одредила да минимална обрадна добит мора бити 11. У већини комерцијалних случајева она не прелази 20.

СИГУРНОСТ

Питање сигурности је једно од најчешће постављаних када су у питању бежичне мреже. Бројни аналитичари и експерти за питања рачунарске сигурности сматрају бежичне мреже сигурнијим од класичних жичаних мрежа. За то постоје јаки аргументи, јер и жичане мреже на неки начин имају и свој бежични дио, тј. да емитују зрачења чији интензитет и није баш мали, наручито код данашњих UTP мрежа. Када је у питању сигурност, главне разлике између LAN и WLAN мрежа потичу од различитог физичког нивоа. Споменимо поново да сама „Spread Spectrum“ технологија, гарантује висок степен сигурности. Поред ње многи бежични уређаји имају уграђене опције за криптовање. IEEE 802.11, стандардно предвиђа сигурносну технику познату као „Wired Equivalent Privacy“ (WEP) која се базира на коришћењу кључа и RC4 алгоритма за енкрипцију. Корисници који не знају кључ не могу ни приступати бежичној мрежи. Примена WEP технике, уз MAC филтрирање адреса теоретски омогућава добру заштиту. Међутим, показало се да је сам WEP протокол недовољно сигуран, па су развијене нове, много сигурније технике: WEP2, WPA и WPA2, које уз MAC филтрирање заиста обезбеђују висок степен сигурности код бежичних мрежа.

Advertisements

One thought on “WI-FI

  1. Повратни пинг: МЕДИЈУМИ СА НЕВОЂЕНИМ ЕМТ – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s