Микроталасни системи

Земаљски микроталаси

Основна разлика између радио-преноса и микроталасног преноса јесте да се радио-пренос простире у свим правцима (због тога и јесте нашао примену у радио и ТВ дифузији), док је микроталасни пренос фокусиран.

Микроталасне антене су малих димензија и граде се на потпуно другачији начин од антена које се користе за дифузне радио-комуникације. Најчешће су параболичног облика („тањирасте“ антене) – пречника од неколико метара. Постављају се на посебним торњевима како би биле на знатно већој висини од нивоа земљишта. Тако растојање између две микроталасне антене које се налазе на торњевима висине 100m може да буде до око 80km.

Да би се омогућио пренос на велика растојања користи се низ релејних торњева , као што је приказано на слици. Тако се пренос на велика растојања своди на вишеструки пренос од тачке до тачке.

%d1%81%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%b0-3-5

Растојање између релејних станица (то су, зависно од тога да ли се ради о аналогним или дигиталним подацима, појачавачи или регенератори) зависи од учестаности сигнала и околине у којој се антена налази. С обзиром на то да се микроталаси простиру у једном смеру, то су у случају двосмерне комуникације потребна два фреквенцијска канала, по један за сваки смер преноса. Пошто у овом случају свакој антени припада и предајник и пријемник који раде на различитим учестаностима, оба уређаја се граде и испоручују као јединствен уређај који се назива примопредајник или трансивер.

И у случају микроталаса, као и у случају било ког другог преносног система, главни извор губитака представља слабљење. Регенератори или појачавачи код микроталасних система могу се постављати на већим растојањима, обично на 10 до 100km.

При коришћењу микроталаса може да дође до интерференције сигнала. Због тога је расподела фреквенцијских опсега строго регулисана. У принципу су микроталаси велике учестаности мање погодни за пренос на велика растојања због значајног пораста слабљења, али су сасвим погодни за пренос на мала растојања.

Основну примену микроталасни системи су нашли у телекомуникационим услугама (пренос говора, телевизијске слике и података) на великим растојањима као алтернатива коаксијалном каблу. Као и коаксијални кабл, микроталаси могу да преносе податке великом брзином на велика растојања. На истом растојању микроталасни систем има мање појачавача или регенератора од коаксијалног кабла, али захтева да током преноса постоји оптичка видљивост између суседних релејних станица.

Микроталаси се, такође, много користе за кратке везе од тачке до тачке, између зграда, нпр., за интерну телевизију или за пренос података између локалних мрежа.

Сателитске микроталасне комуникације

Сателитски пренос је, у ствари, микроталасни пренос, при чему комуникациони сателит представља микроталасни регенератор изнад земље. Користи се за повезивање две или више земаљских станица, тј. на Земљи постављених микроталасних предајника/пријемника. Сателит садржи више Tрансподера (примопредајника), од којих сваки покрива неки део спектра, појачава долазећи сигнал и потом га реемитује ка пријемној тачки, али на другој учестаности како би се избегла интерференција с долазећим сигналом. Сноп који се шаље наниже ка Земљи може да буде широк тако да покрива велики део површине Земље или узан тако да покрива површину од само неколико стотина километара у пречнику.

Први сателити су постављани на малим висинама, са периодом обиласка Земље од око 90 минита. Комуникациони сателит који је постављен на малој висини остаје у видокругу било које земаљске станице веома кратко време, па зато земаљске станице морају да имају покретне усмерене антене како би могле да прате кретање сателита. Ако се, пак, сателит постави у орбиту над екватором, на висини од 35.800 km, период обиласка је 24, часа што значи да се сателит креће истом кружном брзином као и Земља. Ако се при томе са-телит окреће у смеру ротирања Земље, он ће привидно за посматрача на Земљи стајати непомично на небу. Због тога се овако постављени сателити називају геостационарни сателити. Са три правилно распоређена геостационарна сателита може се обезбедити комуникација између практично било које две тачке на површини Земље.

Најзначајнија примена комуникационих сателита огледа се у:

– дистрибуцији телевизијских програма,
– телефонском саобраћају на великим растојањима,
– рачунарским мрежама,
– глобалном позиционирању објеката.

Сателитске комерцијалне комуникације данас се одвијају у три основна опсега учестаности: С, Кu и Ка. У сва три опсега су дефинисана два подопсега: нижи подопсег се користи за слање порука са сателита ка Земљи, (енгл.: downlink), а виши подопсег за саобраћај са Земље ка сателиту, (енгл.: uplink).

опсег

Доњи подопсег

Горњи подопсег

C

(3,7-4,2)GHz

(5,925-6,425)GHz

Ku

(11,7-12,2)GHz

(14-14,5)GHz

Ka

(17,7-21)GHz

(27,5-31)GHz

У сателитским комуникацијама, посебно у опсезима Ки и Ка, киша представља велики проблем, јер вода веома апсорбује сигнале на овим учестаностима.

Важна особина сателитских комуникација јесте да су оне дифузне. На пример, због дифузне природе сателитски пренос је погодан за дистрибуцију телевизијског програма. Међутим, сателитски пренос није погодан у случајевима када треба обезбедити приватност комуникације (тј. да порука буде доступна искључиво оном кореспонденту или групи корисника којима је намењена), па је тада потребно шифровати, односно скрембловати све оне поруке које не треба да буду свима приступачне.

Сателитски пренос је довео до тога да цена преноса поруке не зависи од растојања. У случају сателитског преноса растојање између извора и одредишта на Земљи је занемарљиво у односу на растојање Земље од геостационарног сателита, па нема разлога, нпр., да више кошта телефонски разговор између Београда и Токија од разговора између кореспондената који се налазе у суседним просторијама.

Advertisements

One thought on “Микроталасни системи

  1. Повратни пинг: МЕДИЈУМИ СА НЕВОЂЕНИМ ЕМТ – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s