Обрада текста

Једна од првих примена рачунара која није била рачунање била је обрада текста, а за обраду текста користе се тзв. процесори текста. Процесор текста (енгл. word/document processor) је електронска направа или рачунарска софтверска апликација која, на команду корисника, врши обраду текста: слагање, уређивање, форматирање и понекад штампање било које врсте писаног материјала.

Процесор текста, као електронска направа, појавио се током 1970-их и 1980-их, комбинујући уношење текста преко тастатуре и функцију штампања електричне писаће машине са рачунарским процесором намењеним за обраду текста. Најављиван је под слоганом „Кућни и преносни текст процесор који вам нуди могућности рачунара у комбинацији са једноставношћу писаћих машина“. Каснији модели су представили новитете, као што су програми за проверу правописа, унапређене опције за формате и матрично штампање. Како су прилагодљиве комбинације личних рачунара и штампача постале уобичајене, и софтверске апликације за уређивање текста на рачунару постале популарне, већина компанија је престала да производи текст процесор машине.

Већина модерних текст процесора (рачунарских апликација) користи предност графичког корисничког интерфејса обезбеђујући неку форму what-you-see-is-what-you-get (оно што видите – то и добијете) обраде, што значи да се оно што видимо на екрану током обраде текста касније добије одштампано на папиру. Већина њих су моћни системи који се састоје од једног или више програма који могу да произведу произвољну комбинацију слика, графика и текста, којима се касније рукује. Популарни текст процесори су Microsoft Word (Windows), Open Office, LibreOffice, AbiWord, Kword и LyX (linux), историјски значајан је и WordPerfect (који је доминирао тржиштем од средине 1980-их до раних 1990-их, на рачунарима са инсталираним Microsoft-овим MS-DOS оперативним системом). Као посебну категорију можемо споменути web-засноване текст процесоре, као што су Office Web Apps или Google Docs.

Формати текстуални фајлова

За памћење фајлова који садрже текстуалне податке користе се различити формати:

ANSI/ASCII/Unicode text format (.txt) – садржи „голи“ текст, без било каквог форматирања. На Windows-у овај формат генерише и чита програм Notepad. Ако желимо текст искуцан ћирилицом сачувати у .txt формату тако да се може читати и мењати потребно је осим избора формата фајла одабрати и кодовање (Unicode или UTF-8):

Rich Text Format (.rtf) – садржи текст са могућношћу избора фонта, величине фонта и поравнања. На Windows-у овај формат генерише и чита програм WordPad (врло често га људи који су тек почели да користе рачунар мешају са Microsoft Word-ом). С обзиром на чињеницу да овај формат памти и додатне податке (поред самог текста) и величина овако добијеног фајла је већа него .txt фајла.

OpenDocument Text (.odt) – формат добијен напредним уређивачем текста (из пакета Open Office или Libre Office). Ови програми поред обраде текста омогућавају и додавање табела, слика, лако прављење садржаја ако се за наслове користе стилови, нумерацију страница и наслова… Другим речима, ови програми омогућавају израду мултимедијалног садржаја који се може одштампати на папиру. Формат .odt је отворени формат што значи да је доступан без ограничења

Microsoft Word (.doc, односно .docx у новијим верзијама) – формат који је развила форма Microsoft за свој пакет Microsoft Office. Нуди сличне могућности као и Open Office и Libre Office, али је у питању комерцијални производ. Постоји и онлајн верзија овог програмског пакета, која фајлове памти у формату .docx

Portable Document Format (.pdf) – формат записа докумената који се користи за запис дводимензионалних докумената, независно од уређаја и резолуције исписа. Сваки PDF документ садржи комплетан опис документа, укључујући слике, текст, векторску графику, растерске слике, те може садржавати и фонтове потребне за приказ текста. За приказ PDF докумената потребно је имати одговарајући програм за рачунар; већина их је бесплатна и могу се слободно преузети с Интернета. Open Office и Libre Office омогућавају извоз докумената у PDF формат. PDF је погодан у ситуацијама када текст обрађујемо на једном рачунару, а треба да га штампамо на другом рачунару, зато што га СВИ рачунари и СВИ штампачи препознају на исти начин!

HTML, скраћеница од HyperText Markup Language, је стандаризовани језик за означавање који се користи при обликовању текстова и мултимедијалних објеката на web страницама. Сврха HTML знакова је да се структура документа „означи“ тако да је корисников Интернет претраживач препозна и исправно је прикаже. HTML се користи у припреми текста, односно мултимедијалног садржаја на интернету.

Фонтови

Следећи појам који је нераскидиво везан са обрадом текста је Фонт. Постоји велики број фонтова. Нама су у првом реду интересантни ћирилични фонтови, односно фонтови који подржавају Unicode. Све је више таквих фонтова и велики број њих је бесплатан. Али, потребно је водити рачуна како се поједина слова приказују, јер неки фонтови иако у свом називу имају „српски“ у ствари представљају руску ћирилицу. Детаљније можете прочитати у тексту Српски ћирилични фонтови. Наравно, пре употребе Unicode фонтова потребно је подесити тастатуру и инсталирати ћириличне фонтове. Наравно, инсталација фонтова обавља се на исти начин за било који фонт који већ није инсталиран на вашем оперативном систему.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s