OSI модел 

OSI референтни модел или референтни модел за отворено повезивање система (енгл. Open Systems Interconnection Basic Reference Model) је апстрактни опис архитектуре мреже настао у процесу стандардизације рачунарских мрежа. Описује међусобно деловање уређаја (хардвера), програма, сервиса (софтвера) и протокола при мрежним комуникацијама. Користе га произвођачи при пројектовању мрежа, као и стручњаци при изучавању мрежа. OSI модел дели архитектуру мреже у седам логичких нивоа, даје списак функција, сервиса и протокола који функционишу на сваком од нивоа.

Назив отворен систем (јавни), потиче од тога што га је могуће стално мењати, а да при томе учествују сви. Свака измена која би се имплементирала и прихвати постала би стандард.

Слојеви OSI референтног модела

OSI референтни модел се састоји од седам различитих нивоа, подељених у две групе.

  • Прву групу сачињавају горња три слоја, слојеви апликације, презентације и сесије. Она има улогу да опише процес интеракције корисник-рачунар, рад корисника са апликацијом и процес комуникације апликација међу собом као крајњим тачкама. Горњи слојеви су усмерени на корисника.
  • Друга група је сачињена од доња четири слоја који дефинишу како се преносе информације са једног на други крај (од једног до другог корисника). Доњи слојеви су усмерени на хардвер.

Осим што описују протоколе и стандарде за одређени (хоризонтални) слој, овај модел показује како се подаци крећу вертикално од корисника до комуникационог медијума на предајној страни и од комуникационог медијума до корисника на пријемној страни. Сваки нижи слој додаје нове омотаче око првобитно формиране поруке који садрже податке о адреси, кориштеном протоколу и сл.

Табела 1: OSI референтни модел

Слојеви
АпликацијаМрежни процеси везани за апликацију
ПрезентацијаЕнкрипција и кодирање података
СесијаУспостављање сесије крајњих корисника
ТранспортВезапоузданосттранспорт
МрежаЛогичко адресирање и рутирање
СлојвезеФизичко адресирањеприступ медијуму
Физичкислој:  Пренос сигнала
  1. Физички слој

Дефинише електрична и физичка својства мрежних уређаја. Дефинишу се напонски нивои, број пинова на конекторима (односно парица у кабловима), или дебљина оплета коаксијалног кабла. Мрежне картице и hub-ови су примери уређаја који раде на физичком слоју OSI модела.

  1. Слој везе

Брине се за размену података између мрежних уређаја, и за детекцију/корекцију могућих грешака у физичком слоју. Уређаји комуницирају помоћу MAC адреса (код ethernet мрежних уређаја), и комуникација на овоме нивоу је могућа само унутар локалних мрежа. Switch-еви су уређаји који раде на слоју података, јер они чувају у меморији MAC адресе свих мрежних уређаја који су спојени на њих, и кад до њих дође пакет, они прочитају адресу полазног и одредишног уређаја из заглавља, те остварују електричну везу између та два уређаја.

  1. Мрежни слој

Комуникација између рачунара на интернету остварује се помоћу IP адреса. Али, мрежне картице у рачунарима немају IP адресе, него MAC адресе. То значи да је потребан још један слој, који ће претворити IP адресе у MAC адресе, при чему ово „претварање IP адресе у MAC адресу“ треба схватити условно. MAC адреса је физичка адреса уређаја, додељује се уређају приликом производње и не може се мењати. IP адресу додељује провајдер, и она је најчешће тзв. динамичка што значи да се приликом сваког прикључивања на интернет IP адреса мења. Мрежни слој остварује комуникацију између уређаја користећи IP адресе, а за слање пакета на физички медијум управљање над пакетом се предаје слоју везе, који ради са MAC адресама! На свакој локалној мрежи постоји рутер, који поседује табелу усмеравања. Пакете који дођу до њега, а циљ им није на његовој локалној мрежи он прослеђује даље, а пакете који су намењени локалној мрежи, прослеђују на локалну мрежу. То се изводи тако што док остали уређаји на мрежи имају једну мрежну картицу, рутер има два. Један је повезан на локалну мрежу, а други на спољашњу.

  1. Транспортни слој

Овај слој води рачуна о пакетима који путују између два рачунара. Примери протокола на транспортном слоју су TCP и UDP. Ако се неки пакет „изгуби“ на путу, TCP ће тражити да се поново пошаље, па је погодан за размену података када је важно да на одредиште стигне целокупна порука. С друге UDP нема контролу да ли се понеки пакет загубио, па је згодан за мултимедијалне апликације, где није толико битно да ли се загуби понеки пакет, него је битна брзина комуникације.

  1. Слој сесије

Бави се успостављањем везе између крајњих корисника и синхронизацијом исте.

  1. Слој презентације

Подаци који се користе на разним рачунарима се кодирају на разне начине (little-endian, big-endian); txt датотеке на Mac-у, линуксу и Windows-у на различите начине означавају прелазак у нови ред. Све такве конверзије се изводе на презентационом слоју.

  1. Слој апликације

На овом слоју се покрећу апликације преко којих корисник проследи захтев мрежи, а сви остали слојеви се брину о испуњењу тог захтева. Примери протокола који раде на овом слоју су: HTTP, FTP, SMTP…

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s