Основни појмови везани за рачунарске мреже

Рачунарска мрежа може представљати групу повезаних самосталних рачунара, тј. рачунара који могу потпуно самостално да обављају обраду, али који могу, по потреби, да користе ресурсе других умрежених уређаја.

Осим конфигурације самосталних рачунара, постоји конфигурација која се састоји од једног надређеног рачунара и једног или више подређених рачунара. У конфигурацији надређени/подређени (енгл. Master/Slave) надређени рачунар може присилно да покрене, заустави или управља свим подређеним рачунарима који раде као терминали. Терминали не могу између себе да комуницирају, већ искључиво посредством надређеног рачунара. Терминали личе на рачунаре – имају тастатуру, миш и монитор, али немају процесор, сва обрада обавља се на надређеном рачунару!

Умрежени уређаји, без обзира на то да ли се налазе унутар мреже или на ободу мреже (као крајњи уређаји, тј. рачунари корисника), називају се чворови.

Линк представља линију везе која непосредно спаја два суседна чвора. Унутрашњи чворови називају се међучворови. То су мрежни уређаји: регенератори, мостови, рутери. За рачунар корисника се користе и називи: станица, хост, матични рачунар. Линија везе која спаја два крајња чвора, тј. предајник и пријемник, назива се путања или стаза. У рачунарским мрежама се за станицу која шаље податке обично користи термин извориште, а станица која прима податке означава се као одредиште.

Када се између два рачунара створе услови за комуникацију, каже се да је између њих успостављена конекција (веза). Између два рачунара може истовремено постојати више конекција, нпр. по једној конекцији се може преносити говор, а по другој конекцији могу се преносити подаци. Подаци који се преносе су подељени у јединице података. Највећа јединица података је порука, која представља једну целовиту информацију, нпр. фајл. Најмања јединица података је бит.

Да би два рачунара комуницирала, није довољно повезати их неким медијумом, потребно је дефинисати како да се комуникација одвија: којом брзином, која ће се врста кодовања користити, шта радити ако се током преноса појаве грешке итд. Скуп правила која управљају преносом података назива се протокол. Дакле, да би рачунари могли међусобно да комуницирају, неопходно је:
– да буду међусобно повезани линијом везе,
– да постоји одговарајући протокол, тј. међусобна сагласност о томе по којим правилима ће се комуникација реализовати

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s