Податак и информација

Рачунар је електронски уређај за обраду података, па ћемо најпре дефинисати неке основне појмове као што су: податак, информација и знање.
Податак је чињеница о неком појму или објекту записана на унапред договорени начин (помоћу слова или бројева).
Информација се добија као резултат обраде података, са собом носи неко значење или обавештење на основу којег прималац те информације може да донесе неку одлуку или да покрене неку акцију. Другим речима, информација представља резултат обраде података и за корисника носи одређено значење.
Знање је организовани скуп информација из одређене области, који се стиче кроз образовање и искуство, који омогућава решавање проблема из дате области.
Под појмом обрада података подразумева се генерисање информација на основу улазних података, односно систематска примена операција над подацима у циљу њихове трансформације у информације. Ако се обрада података врши аутоматским средствима она се назива аутоматска обрада података.
У процесу обраде података врши се прикупљање, обрада, памћење и достављање података ради њиховог коришћења, а уређаји за обраду података састоје се из улаза, блока за обраду података, блока за памћење података и резултата обраде и достављања резултата.
Улаз се састоји у прикупљању и регистровању података ради даље обраде. Обрада има основни циљ да улазне податке трансформише тако да се добије информација која се може користити за предвиђене намене.
Етапа достављања или комуникације састоји се у припреми резултата обраде на начин који је погодан за даљу употребу и достављање тако представљених резултата обраде корисницима.
Унети подаци, као и подаци и информације добијени обрадом, памте се на масовним меморијама ради даљег коришћења, архивирања, репродукције или припреме за касније нове обраде.
На основу примљене информације (резултата обраде) корисник (човек или машина) доноси одлуке и предузима одређене акције.
Уређаји за обраду података обављају операције са подацима и могу бити: ручни, полуаутоматски или аутоматски.
Аутомат (машина) је уређај који без непосредног учешћа човека извршава одређене операције.
Програмски управљана машина или машина са програмским управљањем функционише према унапред задатом програму. Програм је састављен од коначног скупа инструкција или наредби, при чему свака инструкција описује елементарну операцију коју аутоматски уређај може директно да изврши.
Програмски управљана машина, реализована најчешће дигиталним електронским колима, која над подацима аутоматски извршава разне релативно просте бројчане и небројчане операције, назива се рачунар или, тачније, електронски рачунар.
По својој природи постоје две врсте података: аналогни и дискретни подаци.
Аналогни подаци су представљени временски континуалним функцијама и имају бесконачан број вредности унутар задатог опсега.
Дискретни подаци представљају коначан скуп вредности у одређеним временским интервалима, другим речима податак је представљен у дискретном облику ако је задат помоћу прекидних физичких величина које имају одређене, оштро одвојене вредности. Дискретни подаци могу бити алфанумерички (цифре, слова и специјални знаци) и нумерички (цифре). Специјалан случај нумеричких, односно дигиталних података су бинарни подаци који имају само две вредности 0 и 1. У рачунарском систему СВЕ је представљено помоћу бинарних података, односно СВЕ се бележи у облику „има (неког) сигнала“ и „нема сигнала“, при чему сигнал може бити напон, струја, намагнетисање, светлост…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s