Подела меморија и параметри меморија

Меморија (меморијски систем) је скуп уређаја који обезбеђују записивање бинарних података. Меморија је намењена упису, памћењу и читању података и програма. Операције уписа и читања називају се и приступ меморији. Сваки меморијски систем садржи меморијски медијум на коме се памте подаци, као и одговарајуће управљачке електронске и програмске блокове. Зависно од медијума на коме се информација памти, најчешће се користе полупроводничке, магнетне и оптичке меморије.

У свим меморијским системима који се данас користе на меморијском медијуму се памти енергија у неким дискретним количинама, нпр: магнетни момент, струја, наелектрисање, проводни пут… Да би се неки медијум могао користити за памћење података треба да поседује:

а) два стабилна стања, којима се представљају бинарне вредности 0 и 1
б) могућност уписа преласком у одговарајуће стање
в) могућност читања стања

Магнетне и оптичке меморије се углавном користе за меморисање великог броја дигиталних информација. Време уписа и читања информација је релативно дугачко, због неопходних механичких померања диска или траке. Информација у овим меморијама остаје запамћена и када је искључено електрично напајање, тако да ове меморије спадају у класу постојаних меморија.

Полупроводничка меморија, у коју се може и уписати и прочитати информација у произвољном тренутку, назива се RAM меморија. Назив RAM долази од енглеског назива random access memory (меморија са случајним приступом), што на неки начин означава да је време за упис или читање, независно од адресе на којој се читање или упис обавља. Полупроводничке RAM меморије губе садржај када се искључи напон напајања, тако да спадају у класу непостојаних меморија. Полупроводничке меморије могу бити статичке и динамичке. Информација уписана у статичку меморију остаје запамћена све док је меморија прикључена на напон напајања. Да би информација остала запамћена у динамичкој меморији, неопходно је периодично обављати „освежавање“ меморије.

Подела меморија

Меморија се састоји од оперативне и спољне меморије.

Оперативна (главна) меморија намењена је привременом памћењу података и програма, а састављена је од бистабилних меморијских елемената. Поред улазних података и програма, у оперативној меморији се памте и међурезултати и коначни резултати обраде података. Оперативна меморија, заједно са регистарском меморијом, спада у интерну меморију рачунара.

Оперативна меморија се састоји од више меморијских модула при чему сваки од њих истовремено може да обави једну операцију приступа меморији, а садржи подскуп укупног адресног простора. Меморијски модули организовани су у меморијске банке састављене од више модула који деле исте улазне и излазне магистрале.

Спољна (масовна, секундарна) меморија има велики капацитет и служи за памћење података великог обима и архивирање података на дужи временски период, и знатно је спорија од главне меморије.

Параметри меморија

Параметри меморије се користе за опис карактеристика меморијског система:

  1. капацитет меморије – број бајтова или битова који се могу запамтити у меморији

  2. време приступа (кашњење) – временски интервал који протекне од довођења сигнала за дефинисање приступа до завршетка уписа или читања, односно време потребно да се одређени захтев комплетира. Код дискова и трака време приступа је средње време потребно за приступ неком месту на медијуму ради читања или уписа, а састоји се од времена тражења потребног за постављање уписно/читајуће главе изнад ћелије са подацима и времена преноса података.

  3. циклус приступа (меморијски циклус) – минимални дозвољени временски интервал између два узастопна приступа меморији. Не може бити краћи од времена приступа, а обично је нешто дужи. Број задовољених захтева у јединици времена назива се пропусни опсег. Максимална пропусна моћ меморијског система дата је бројем меморијских модула подељених са временом циклуса меморије

  4. јединица преноса – број битова који се истовремено чита или уписује. За оперативну меморију то је једна меморијска реч. Ако јединица преноса садржи више сукцесивних меморијских речи назива се блок. За спољне меморије јединица преноса је сектор или блок.

  5. брзина преноса података – број битова, бајтова или меморијских речи које уређај може пренети у једној секунди после постављања уписно/читајуће главе на почетак блока или сегмента података

  6. цена 1 бита меморије – однос укупне цене меморије према капацитету меморије

Advertisements

One thought on “Подела меморија и параметри меморија

  1. Повратни пинг: Меморије – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s