Звучни спектар

Осцилације звучног притиска које надражују чуло слуха зову се звучни спектар.

Звучни спектар састоји се од:

Основних тонова (основна фреквенција осциловања)
Хармоника (целобројни умношци фреквенције основних тонова)
Шума (сложене неправилне непериодичне осцилације)
Динамике (однос између најгласнијег и најтишег тона)
Такта (најмањи део музичке композиције)

Свака периодична или непериодична променљива величина може се разложити на низ простопериодичних компоненти. Ове компоненте имају фреквенцију која је целобројни умножак основне фреквенције, а њихове амплитуде представљају опадајући низ што даје изузетне могућности за даље проучавање било каквог сложеног звука.

Ако се звук састоји од само једне простопериодичне компоненте кажемо да се ради о чистом тону или једноставно тону.

У музици реч тон означава звук, који је одређен својом фреквенцијом, амплитудом, трајањем и бојом. Тон се може записати на за њега тачно одређено место у нотном систему.

Јачина звука зависи од амплитуде осцилација.

Висину звука одређује фреквенција осцилација. Боја је одређена садржајем компоненти.

Регулисање амплитуде тона у смислу одређивања јачине неког тона се у музици назива још и динамика.

Трајање тона зависи од два фактора:

  1. темпо;

  2. релативна дужина трајања тона.

Наиме, темпо назначава колико једна одређена релативна јединица такта треба да траје, у секундама. Ради што прецизнијег одређивања темпа најчешће се користи метроном.

Боја тона зависи од медијума који га производи, а то је пре свега одређено аликвотним тоновима инструмента, синтетичког или реалног, или гласа певача који је извео тон.

Аликвотни тонови, или хармоници су појава углавном слухом непрепознатљивих тонова који се формирају над главним изведеним тоном. Њихов број и јачина одређују „боју“ тона над којим се формирају при чему је број доминантан фактор. Фреквенције аликвотних тонова се према основном тону односе као 1:2:3:4:5:6:… до одређене граничне фреквенције. Помоћу савремене електронике, могуће је да се, слагањем више треперења одговарајуће висине и јачине, вештачки створи (синтетизује) звук било које жељене боје.

Октава је музички интервал између два истоимена тона чије су фреквенције нижег и вишег у односу 1:2. Овај интервал обухвата распон од 12 полустепена или осам степена.

Данас се најчешће као основни тон, по коме се „штимују” инструменти користи тон а1, чија је фреквенција 440Hz.

Постоје и шумови, а то су звукови који се састоје од великог броја фреквенција, али не постоји, тј. не може се издвојити, основна фреквенција, нити постоје виши хармоници. Пример шума су рад мотора, експлозије, шкрипање, гребање…

Неке занимљивости о звуку:

  • Осетљивост и анализаторска способност људског уха највећа је у подручју средњотонских фреквенција од 250-6.000Hz.

  • Осетљивост уха на субјективну јачину звука при свим нивоима јачине звука (0-130dB) највећа је у подручју од 3.000-4.000Hz.

  • Говор у распону од 800-1.700Hz има своја формантна (резонантне фреквенције гласа) подручја важна за разумљивост.

  • глас обухвата опсег фреквенција од приближно 300-3400Hz, па се за пренос говора у телекомуникационим линијама, односно за пренос говора у телефонији користи опсег фреквенција 0-4000Hz

  • За верну репродукцију говора, потребно је репродуковати хармонике до 10.000Hz.

  • У подручју од 2.000-5.000Hz ухо уочава разлику нивоа сигнала од 1dB.

  • У подручју од 500-5.000Hz ухо примећује промену фреквенције од 0,3%.

  • У подручју од 20-6.000Hz налази се већина музичке енергије (снага).

  • Здрава млада деца имају пун слушни распон до 20.000Hz, до 20. године горња граница пада на 16.000Hz, а од 20. године постепено се смањује да би код 60. године пала на 8.000Hz. Ово је нормалан процес који се може убрзати дуготрајним слушањем гласне музике преко звучника или слушалица.

Класични музички инструменти (природни тонови) у односу на електрифициране музичке инструменте (вештачки тонови):

  • поседују много више хармоника који детаљније описују звук (финесе)

  • поседују већи динамички распон (од најтишег до најгласнијег тона)

  • имају чешће прелазе од најтишег до најгласнијег и обратно, како током стварања тона, тако и током такта, у јако кратком временском интервалу, и по неколико пута за редом

  • имају комликованији звучни спектар

  • не користе додатне уређаје за „обликовање“ електричног сигнала

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s