Звучна картица

Снимање и репродукцију звука на рачунару омогућава звучна картица. Она може бити интегрисана у матичну плочу рачунара или уграђена као посебан уређај. Са спољне стране налазе се улазне прикључнице за микрофон (mic in), улаз и излаз за спољни аудио-уређај (line in, line out) и излаз за звучнике (speaker out). Звучна картица садржи А/Д и Д/А конвертор за снимање и репродукцију аудио-записа. Програм за снимање и репродукцију звука комуницира са оперативним системом, а оперативни систем комуницира са звучном картицом.

Звучна картица је уређај или чип интегрисан на матичну плочу који се састоји од низа A/D склопова који омогућавају снимање и репродукцију звучних сигнала на рачунару. Звучне картице за кућне рачунаре производе звук на два битно различита начина:

  • Синтезом звука на начин попут оног како раде музички синтесајзери – репродукцијом MIDI записа (*.mid, *.rmi, *.kar, …) и

  • репродукцијом PCM записа аудио сигнала (*.wav, *.au, …)

Функција звучне картице јесте проширење функционалности рачунара, она омогућава репродукцију и снимање звука тј. података попут .WAV, .MIDI или музичког CD-ROM-а или све популарнијег .MP3 формата.

Код репродуковања MIDI записа у ствари се шаљу стандардизовани кодови за: врсту музике, ноте, темпо, јачину панораме, гласноћу, брзину удара типке, различите ефекте одговарајућем MIDI процесору који производи звук. Зависно од MIDI процесора добијени звук може бити врло квалитетан, али се на тај начин не могу записати или репродуковати инструменти који нису обухваћени у стандардном скупу MIDI инструмената или нпр. вокали. Кориштењем PCM-а могу се записати или репродуковати практично све врсте аудио сигнала. У савременим комуникацијама PCM је опште прихваћени и универзални принцип дигиталног записа аналогних сигнала и има два ограничења: ограничење фреквенцијског опсегa [Hz], и ограничење динамике [dB] па је PCM запис аудио сигнала вишеструко дужи од MIDI записа.

Звучне картице осим репродукције имају и могућност снимања звука. У ту сврху потребан је додатни микрофон и одговарајућа апликација (програм).

MIDI

Од свог настанка 1982. године, MIDI протокол (Musical Instrument Digital Interface) су најприје почели користити музичари и композитори у тонским студијима. Протокол је омогућавао размену информација међу музичком опремом (клавијатуре, секвенцери, ритам машине), али због недостатка стандарда, сваки произвођач је протокол реализовао онако како је њему одговарало, што је довело до неусклађености опреме и немогућности комуникације. Тада је International Midi Association, група задужена за развој MIDI протокола, одлучила стандардизовати ствари и на тржишту. Тада се појавио General MIDI (GM) стандард који је и данас подржан од стране свих произвођача. Стандард дефинише распоред 128 инструмената и основа је за сву MIDI опрему. Најједноставније речено, MIDI је скуп упутстава музичкој опреми како да одсвира неку композицију. Сам по себи не садржи дигитализовани звук, већ само колекцију нота заједно са припадајућим ефектима. Унутар MIDI композиције налазе се упутства како одсвирати одређене тонове – које су висине, колико трају, какве су додатне варијације примењене, те који су ефекти употребљени. Сам доживљај звука зависи од опреме коју употребљавате за репродукцију тих MIDI записа.

Digital audio фајл настаје дигитализацијом аналогног сигнала. Разлика између MIDI-ја и digital audi-jа је огромна – дигитална композиција је оригинал снимљен у дигиталном облику, док је MIDI у ствари композиција рашчлањена на поједине инструменте. Дакле, у дигитализованој композицији не можете стишати деонице са гитаром, нити искључити бубњеве, док у MIDI композицији то можете користећи софтверски миксер – могуће их је мењати. Дигитализоване песме заузимају десетак MB, а MIDI педесетак KB по песми. С друге стране, дигитализоване композиције укључују и вокал што MIDI композиције не могу јер га није могуће синтетизовати. У суштини, MIDI је музичка матрица песме са могућношћу мењања свих инструмената.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s