функција scanf

Функција scanf служи за унос променљивих. Дефинисана је у стандардном заглављу stdio.h. Састоји се од конверзија и адреса.

Конверзије се пишу између наводника, почињу знаком % (слично као код printf), иза којег следи:
d (decimal) за целе бројеве
f (floating point) за реалне бројеве типа float
lf (long float) за реалне бројеве типа double (тип double је двоструко већи од типа float, па се зато конверзија означава са long float)

Конверзије се могу раздвајати зарезима, али тада се између бројева које уносимо мора уносити зарез, па је најбоље између конверзија не наводити ништа!

Иза наводника наводе се адресе где ће унети бројеви бити смештени. Адреса почиње знаком & иза којег следи име променљиве чији тип се мора слагати са типом конверзије!

scanf("%d%f%lf",&a,&x,&y); /* ova funkcija ocekuje jedan ceo broj koji ce biti smesten na adresu promenljive a, jedan realan broj tipa float koji ce biti smesten na adresu promenljive x i jedan realan broj tipa double koji ce biti smesten na adresu promenljive y */

Број спецификација конверзије мора да се подудара са бројем променљивих. Тип сваке променљиве мора да се подудара са типом спецификације конверзије. У супротном понашање је непредивидиво.

Пример:

int i;
float a;
scanf("%d %f", &i , &a);

1 thoughts on “функција scanf

  1. Повратни пинг: Рад са текстуалним датотекама – Рачунари и програмирање

Постави коментар