Кораци у програмирању

При изради сваког програма потребно је проћи кроз 4 основне фазе или корака:

  • Анализа проблема

  • Креирање алгоритма (цртање дијаграма тока)

  • Писање програмског кода

  • Унос програмског кода у рачунар и покретање програма

Анализа проблема


Први корак у изради рачунарског програма је анализа проблема у којој је неопходно решење проблема дефинисати преко једначина и услова. Све мора бити математички прецизирано.

У нашим задацима ми ћемо у овој фази одређивати који подаци улазе у програм, који подаци ће представљати резултате обраде и која је веза између њих, односно записивање СВИХ формула које су неопходне да би се од улазних података добили резултати обраде.

Креирање алгоритма

 
Алгоритам је поступак са скупом јасно дефинисаних корака који недвосмислено воде ка решењу проблема. Сваки алгоритам мора испоштовати 5 основних законитости алгоритма:

Дефинисаност (сви кораци морају бити јасни и недвосмислени)
Коначност (извршење алгоритма се мора обавити у одређеном броју корака)
Поседовање улаза и излаза ( морају се дефинисати улази којих може бити: ниједан, један или више и излази којих мора бити бар један или више)
Ефикасност (алгоритам се извршава у разумном временском интервалу)
Резултативност (алгоритам мора дати решење проблема а ако нема решења онда поруку да решење не постоји).

Да би запис алгоритма био прегледан, погодно је користити његов графички приказ. То се зове алгоритамска шема, блок дијаграм или дијаграм тока. Дијаграм тока се састоји од блокова одређеног облика, при чему сам облик блока говори која врста операције се захтева. Унутар блокова се уписују подаци које користимо, математичке једначине које се израчунавају у циљу обраде података. Линије које повезују блокове имају стрелице које говоре о редоследу извршавања ових блокова.

Најчешће кориштени блокови приказани су на слици, а како то све изгледа у пракси, видећемо неком другом приликом.

Писање програмског кода

 
Након завршетка алгоритма, приступа се писању програмског кода на папиру. У овом кораку се сваки корак алгоритма преводи у одговарајућу команду у програмском језику у којем се пише.

Унос кода у рачунар и тестирање програма

 
Када су извршене све (аналитичке) припреме и ручно исписан код потребно га је унети у рачунар прилагођавајући програмском алату у којем ће се програм тестирати и извршавати. Сваки програмски језик има свој едитор који омогућује унос програмског кода (изворни код) уз контролу исправности исписа кључних речи и синтаксе уопште. Уз едитор у сваком програмском алату налази се и програм преводилац који омогућава превођење програма на машински језик, уз откривање (и пријављивање) евентуалних грешака у синтакси или дефинисаним подацима…

Након уноса комплетног програма у рачунар и отклањања свих синтаксних грешака, добија се објектни код, који се повезивањем са оперативним системом и неопходним системским библиотекама преводи у извршни код. Извршни код треба покренути и проверити да ли ради (оно што се од њега очекује). Ово проверавање се врши за већи број, унапред припремљених тест вредности, за које знамо које вредности излазних података очекујемо.

Advertisements

2 thoughts on “Кораци у програмирању

  1. Повратни пинг: Кораци у програмирању | "To WhoM It May CoNceRn" -

  2. Повратни пинг: 3. Razred: Koraci u programiranju | Dragan Ilić Blog

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s