Bitrate (брзина протока)

Брзина протока описује брзину којом се битови пребацују са једне локације на другу. Другим речима, мери колико се података преноси у датом временском периоду. Јединице су:
– бит у секунди (bps),
– килобит у секунди (Kbps), и
– мегабит у секунди (Mbps).

Брзина протока може описати и квалитет аудио или видео датотеке. На пример, MP3 аудио фајл који је компресован брзином од 192 Kbps имаће већи динамички опсег од истог аудио фајла компресованог брзином од 128 Kbps. То је зато што се више битова користи за представљање аудио података за сваку секунду репродукције. Слично томе, видео фајл који је компресован брзином од 3000 Kbps изгледаће боље него исти фајл компресован брзином од 1000 Kbps. Као што се квалитет слике мери резолуцијом, квалитет аудио или видео фајла се мери брзином протока.

Још на самом почетку подешавања кодека, ми задајемо или брзину протока или начин на који ће кодер сам изабрати брзину протока.
Брзина протока говори кодеку колико килобита у просеку треба потрошити на сваку секунду видео записа. Потребно је направити компромис између велике брзине протока како би се добио задовољавајући квалитет и мале брзине протока како би се добили фајлови прихватљивих величина.

Уз брзину протока често се срећу појмови CBR и VBR. Оба појма су јако важна и кључна за разумевање брзине протока.

CBR (Constant Bitrate) – константна брзина протока
То значи да се на сваки фрејм потроши једнака количина битова. Другим речима свака поједина секунда видео снимка заузима једнако килобита.
Да би се обезбедило да и најкомпликованије сцене задржавају добар квалитет мора се употребити доста висока брзина протока за CBR метод. CBR због тога постиже слабу компресију.

VBR (Variable Bitrate) методе – методе са променљивом брзино преноса
VBR је напреднија метода којом се постиже снажнија видео компресија. То значи да кодер, током кодирања може користити различиту брзину преноса за различите делове видеа.

Постоји неколико варијанти VBR метода:

ABR (Average Bitrate) или VBR са задатом просечном брзином преноса
Tо је једна варијанта VBR метода код којег се кодеру задаје просечна брзина преноса. Кодер је слободан да на сваку сцену потроши килобита колико је потребно али има задатак да у просеку брзина преноса остане на задатој вредности. За најједноставније сцене користи нижа брзина преноса, и тако штеди простор за сложеније сцене. За најсложеније сцене користи велика брзина преноса да би се сачувао квалитет. За просечне сцене користи просечна брзина. На тај начин кодер може да сачува квалитет и најсложенијих сцена а да при томе видео у просеку користи задану (просечну) брзину.
Да би брзина преноса код овог VBR метода била добро распоређен неопходно је обављати двопролазно кодирање.

VBR са задатим квалитетом
Ово је посебна метода кодирања код које се кодеру задаје квалитет који мора да постигне са сваким фрејмом. Кодер током кодирања може слободно мењати брзину преноса колико год је потребно да би постигао задати квалитет за сваки фрејм. Брзина преноса остаје непозната све док се кодирање не заврши. Недостатак овог метода је у томе што не можемо знати колика ће бити величина фајла.

Једнопролазно и двопролазно кодирање

Једнопролазно кодирање
То је обичан, најједноставнији метод кодирања. Кодек одједном обавља видео компресију. Овај начин кодирања је једноставан, али има доста недостатака. Кодеку је свака следећа сцена потпуно непозната и кодек не зна на којим сценама треба да штеди, а на којима да троши брзину преноса. Због тога се брзина преноса распоређује на лош начин, па се на крају добије видео са приметним недостацима и ружним појавама на слици. Код видеа рађеног једнопролазним кодирањем често се примећује „муљање“  слике у сложеним сценама и често се појављује blocking (појава крупних квадратића на слици).
Једнопролазно кодирање се мора користити само при снимању и компресовању уживо јер тада видео пристиже до кодека само једном па не постоји могућност другог пролаза.

Двопролазно кодирање (Two-pass)
При двопролазном кодирању, најпре се мора обавити ПРВИ ПРОЛАЗ у којем кодек не ствара видео запис већ анализира видео и записује резултате анализе. Након првог пролаза, кодек обавља ДРУГИ ПРОЛАЗ у којем врши кодирање и при томе користи резултате анализе које је записао при претходном пролазу. Подаци о анализираном видеу помажу кодеку да на најбољи могући начин распореди задану брзину преноса и да за сваку сцену изабере најбољу технику компресије. Двопролазним кодирањем постиже се око 30% бољи квалитет видеа и избегавају се многе ружне појаве на слици (појава квадратића и муљање у појединим сценама). Двопролазно кодирање је најоптималнији тј. најбољи метод компресовања.
Двопролазно кодирање је кључно да би VBR метод био правилно употребљен!

делови текста преузети са VIDEO MAJSTOR – Osnove video kompresije

Advertisements

One thought on “Bitrate (брзина протока)

  1. Повратни пинг: Упознавање са програмом ffDiaporama – Рачунари и програмирање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s