Звук

Звук је једна од најзначајнијих компоненти мултимедије. Две основне врсте звучних садржаја у мултимедији су:
– музика
– говор

Звук је механичка осцилација честица неког еластичног медијума које са кроз њега најчешће простиру као талас и које човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквентном опсегу од 20 Hz до 20.000 Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: инфразвук испод 16 Hz и ултразвук изнад 20.000 Hz.

Механичке осцилације звука се представљају као периодичне:

perioda
Параметри звучног сигнала:
амплитуда (pmax) је максимална вредност притиска ваздушног таласа. Одређује интензитет (јачину) звука, изражава се у децибелима (dB)
фреквенција (учестаност) је број осцилација звучног сигнала у једној секунди и изражава се у херцима (Hz), једна пуна осцилација сигнала назива се периода (T)

По јачини, људско ухо може да региструје сигнале од приближно 0dB (праг шума) до 120dB (праг бола).
Квалитет звучног сигнала зависи од његове чистоће. Чист звук, односно прост звук, има само једну учестаност осциловања и он је идеалног квалитета. То је тзв. тон. Степен чистоће се смањује додавањем сигнала виших фреквенција (то су умношци најниже фреквенције која се назива основна фреквенција. Све остале фреквенције се називају (виши) хармоници). Тако добијен звук назива се сложен звук. (пример је акорд – истовремено звучање 3 или више тона на неком инструменту – гитара, клавир). Постоје и шумови, а то су звукови који се састоје од великог броја фреквенција, али не постоји, тј. не може се издвојити, основна фреквенција, нити постоје виши хармоници. Пример шума су рад мотора, експлозије, шкрипање, гребање…

Аналогни и дигитални звук

Звук који се среће у природи је непрекидни (аналогни) сигнал у времену. Такав сигнал се преко микрофона претвара у електрични сигнал, најчешће напон. Али, ради све веће присутности дигиталних медија у свакодневном животу и звук се претвара у дигитални облик. Дигитални сигнал је испрекидан у времену, тј. постоји само у одређеним тренуцима времена. Да би се звук из свог природног облика (аналогни сигнал) претворио у дигитални облик потребно је обавити следеће кораке:
одабирање (узорковање, семпловање) је поступак којим се у одређеним тренуцима времена узима вредност електричног напона посматраног сигнала. Учестаност узорковања се одређује тако да буде најмање два пута већа од највеће учестаности аналогног сигнала. За опсег који људско ухо може да чује (20Hz до 20kHz) договорено је да учестаност узорковања износи 44,1kHz за CD аудио, 48kHz за музику (професионалне примене), 11 или 22kHz за рачунарске игрице. Последњих година све чешће се срећу учестаности узорковања 96kHz или чак 192kHz, иако људско ухо НЕ МОЖЕ приметити разлику!
квантизација — поступак којим се одабране вредности електричног напона заоукружују на најближу из скупа дозвољених вредности
кодирање — додељивање кодне комбинације јединица и нула свакој одабраној вредности. При кодирању свака вредност се представља одређеним бројем логичких нула и јединица — битова: 8 битова (1 бајт), 16 битова (2 бајта), 24 бита (3 бајта)… Број битова одређује динамички распон јачине звука, који се изражава у децибелима.

Овај поступак претварања аналогног у дигитални сигнал назива се дигитализација, обавља се у уређају који се назива аналогно-дигитални претварач (А/Д конвертор).
Податак који означава колико ће килобита у секунди бити потребно за смештање звука назива се битска брзина (bit rate) и изражава се у јединицама килобит у секунди (kbps — kilobit per second). За веће битске брзине користи се јединица мегабит у секунди (Mbps).

При репродукцији врши се поновно претварање дигиталног сигнала у аналогни, у уређају који се зове дигитално-аналогни претварач.

Звук се може снимати на једном каналу (монозвук), на два канала (стерео звук) или на више канала.

Снимање и репродукцију звука на рачунару омогућава звучна картица. Она може бити интегрисана у матичну плочу рачунара или уграђена као посебан уређај. Са спољне стране налазе се улазне прикључнице за микрофон (mic in), улаз и излаз за спољни аудио-уређај (line in, line out) и излаз за звучнике (speaker out). Звучна картица садржи А/Д и Д/а конвертор за снимање и репродукцију аудио-записа. Програм за снимање и репродукцију звука комуницира са оперативним системом, а оперативни систем комуницира са звучном картицом.

Advertisements

One thought on “Звук

  1. Повратни пинг: Звук | "To WhoM It May CoNceRn" -

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s