Изрази и наредба доделе вредности

Изрази

У току обраде података често долазимо у ситуацију да на податке примењујемо различите операције којима стварамо нове вредности ((међу)резултате), које даље обрађујемо применом нових операција коначно много пута, док не добијемо коначне резултате. Низ променљивих, константи и позива функција међусобно одвојених операторима зовемо изразом. Изрази могу бити прости (само константа, променљива или позив функције) или сложени са произвољним бројем оператора и елемената израза одвојених заградама.
Дефиниција израза:
i) Константе, променљиве и позиви функција су изрази;
ii) ако су A и B изрази, а o оператор који означава бинарну операцију, тада је A o B израз;
iii) ако је A израз и ◊ оператор који означава унарну операцију, тада је ◊A израз;
iv) ако је A израз, тада је (A) израз;
v) израз можемо добити само коначном применом правила i), ii), iii) и iv).

Примери исправно записаних израза су

123
a+4*b
(12+ x*(a+3))/(b-3)+1

Додела вредности

За доделу вредности некој променљивој користи се оператор доделе вредности (=). Са леве стране оператора доделе налази се променљива којој додељујемо вредност, а са десне стране може се наћи константа, израз, нека друга променљива. Операција доделе вредности извршава се у два корака:
– прво се одређује вредност израза (на левој страни оператора доделе);
– затим се та вредност додељује променљивој (на десној страни).
Треба водити рачуна да променљиве које учествују у изразу морају претходно бити постављене на неку вредност како би се вредност израза могла израчунати, а све променљиве које учествују у операцији доделе вредности (укључујући и променљиву са десне стране оператора доделе) морају претходно бити декларисане.
Други корак се може извршити само ако је вредност израчуната у првом кораку истог типа као променљива, или се може аутоматски (имплицитном конверзијом) конвертовати у одговарајући тип.
Ако су променљиве x, a, b целобројног типа примери исправно записаних операција доделе су:

x = 5
x = x+2
a = b*3+78

Приметимо да се у другом примеру променљива x појављује, како у изразу са десне стране, тако и на месту променљиве којој се додељује вредност. Како смо раније нагласили, при извршавању ове операције, прво се одређује вредност израза на десној страни, при чему се користи текућа вредност променљиве x, а затим променљива x добија израчунату вредност израза (стара вредност променљиве x се брише, а уписује се нова вредност). Ово је могуће зато што се приликом израчунавања вредности израза „резултат“ памти у неком од регистара процесора, а тек кад је комплетно израчуната вредност израза та вредност се уписује у меморијску локацију.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s