Структура програма у програмском језику C

Општа структура програма у програмском језику C има следећи облик:

Директиве претпроцесора
Спољне дефиниције и декларације
main()
{
Дефиниције и декларације
Наредбе (оператори)
}
Дефиниције функција

А како то заиста изгледа најлакше ћемо објаснити на неколико једноставних примера:

  1. Написати програм који на екрану исписује поруку “Pozdrav svima!”

програм

објашњење

#include <stdio.h> /* директива include са параметром <stdio.h> представља упутство преводиоцу да треба из датотеке stdio.h да прочита особине стандардних функција за улаз и излаз података. Ово је обавезна линија у свим програмима у програмском језику C */
main () /* програм на језику C је функција main коју позива оперативни систем. Заграде () иза тог имена означавају да функција нема параметре. Такође обавезна линија сваког програма */
{ /* почетак садржаја програма */
printf (“Pozdrav svima!\n”); /* позив стандардне функције printf за писање података на екрану. У овом примеру функција printf само штампа текст који је наведен између наводника, а управљачки знак \n говори да се након исписа текста прелази у нови ред */
} /* крај садржаја програма */
  1. Написати програм који тражи да се унесу два цела броја, прочита два броја са тастатуре, израчуна њихов збир и приказује резултат на екрану.

програм

објашњење

/* program za izracunavanje zbira dva cela broja */ /* коментар */
#include <stdio.h>
main ()
{
int a, b, c; /* наредба за дефинисање три целобројне променљиве */
printf (“unesi dva cela broja: “); /* наредба за приказ текста на екрану који кориснику пред екраном служи као упутство шта треба да ради. Пошто не постоји управљачки сигнал за прелазак у нови ред, ово упутство и подаци које корисник уноси биће у истом реду */
scanf (“%d%d”, &a, &b); /* библиотечка функција за читање података. %d представља улазну конверзију која систему при извршавању програма говори које врсте података очекује са улаза – у нашем случају има две конверзије за целе бројеве што значи да се очекују два цела броја. & испред имена променљивих служи да се назначи адреса тих променљивих, односно место у меморији на које ће одговарајући подаци бити уписани! */
c=a+b; /* наредба доделе вредности. Најпре се израчуна вредност израза са десне стране знака једнакости и тако добијена вредност се упише на адресу променљиве која је наведена са леве стране */
printf (“zbir unetih brojeva: %d\n”, c); /* функција printf служи за испис резултата са одговарајућим текстом. Текст се наводи између наводника, %d је излазна конверзија која говори која врста променљиве ће се приказати на излазу, а име променљиве се наводи без знака & чиме се наглашава да се приказује садржај меморијске локације, односно ВРЕДНОСТ променљиве c */
}
  1. Написати програм који израчунава обим и површину круга задатог полупречника.

/* izracunavanje obima i povrsine kruga */
#include <stdio.h>
#define PI 3.14159265359 /* директива define служи за дефинисање симболичке константе */
main ()
{
double r; /* дефинисање реалне променљиве двоструке тачности */
printf (“poluprecnik? “);
scanf (“%lf”, &r); /* улазна конверзија %lf служи за дефинисање реалних бројева двоструке тачности */
printf (“obim=%.3f\n”, 2*r*PI); /* излазна конверзија %.3f служи за дефинисање реалне променљиве која ће се исписати са три децимална места, а за реални део броја ће се употребити онолико места колико је потребно */
printf (“povrsina=%.3f\n”, r*r*PI);
}

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s